Poneki opali kesten sa požutelih krošnji, za koji neretko zapnemo tumarajući ulicama, nedvosmisleno nam je svedoči da je u Novi Sad zakoračila jesen.
Noćas je u 3.03 po srednjeevropskom vremenu nastupilo novo godišnje doba, odlučno da nas podseti na sve svoje čari na koje smo možda i zaboravili u toku proteklih meseci i vrućina sa kojima smo se borili.
Jesen će ove godine trajati 89 dana. Taman toliko da nas navikne na zlatkaste tonove i nešto oštriji vazduh, te pripremi za slikarku zimu, praznični period i kićenje novosadskih ulica i izloga.
Tokom ovog godišnjeg doba odvija se neprestana borba između sunčevih zraka, kiše i tmurnih oblaka. Novosađani, naprosto, nikada ne znaju na čijoj će se strani slomiti koplje, te kakvo će ih vreme sutradan zateći.
I ajde što oni ne znaju, nego najčešće ne znaju ni meteorolozi…
Zbog toga se lokalci trude da svoju garderobu nekako uklope u predivnu gradsku arhitekturu, pa na sebe navlače nekoliko slojeva odeće koju vešto skrivaju ispod fino krojenih kaputa.
Svi se nekako povlače u ušuškanost lokalnih kafića, a kej prestaje da bude zanimljiv svima, osim sportistima koji tuda trče.
Društveni život se sa glavnih ulica seli u pasaže, kokteli se zamenjuju pivom i kokicama u Bezecu, a letnje salate na otvorenom, poznatim domaćim pasuljem (direkt iz lončića) iz Gusana.
Grožđe smo nedavno obrali, pa tako valja da polako navikavamo nepce na fine ukuse vina, jer će nas uskoro, kada dođe zima, samo kuvano vino grejati dok budemo istraživali šta to Novi Sad zimi ima da ponudi svojim građanima.
Iako nismo Kikinđani, te ne slavimo Dane ludaje (bundeve), jesen ipak učini da nam ova namirnica postane nezaobilazna stvar u kuhinji.
Njih, kao leti lubenice, sada možemo da pazarimo na svakom ćošku, a ne samo u lokalnim prodavnicama.
Mirisi pečene paprike i pečene rakije neodoljivo odaju utisak jeseni na selu, ali te esencije neretko možete osetiti i u novosadskim kvartovima, jer iako danas sve možete da kupite već gotovo, neke generacije još uvek uživaju u čarima domaće proizvodnje.
Pored zadovoljnih umetnika koji tumarajući ulicama u jednoj ruci nose svoj kišobran, a drugom skupljaju inspiraciju za svoja nova dela, još jedna od asocijacija na novosadsku jesen jeste i saopštenje JKP “Novosadska toplana“ da je konačno sve spremno za grejnu sezonu koja će početi 15. oktobra.
I dok nestrpljivo čekamo još koju nedelju da nam radijatori postanu vrući, ujutru, kada ustanemo iz kreveta, na sebe dodatno navlačimo još jedan sloj odeće pokušavajući da se adaptiramo na novopridošlu temperaturu.
Još jedna od nesvakidašnjih pojava na ulicama su i tinejdžeri ranoranioci koje u jutarnjim satima, preko leta, garant niste mogli da uočite.
Prvi vesnici jeseni u Novom Sadu su i nove serije, nova filmska izdanja i nove knjige koje imaju zadatak da nas razonode u narednom periodu, kada se pretpostavlja da ćemo mnogo više uživati u udobnosti naših domova nego što bismo to činili leti.
Pa, nije uzaludno baš oktobar proglašen za mesec knjige i pisane reči.
Boje jeseni su zaista boje zrelosti, mira i topline.
Novosađani su imali veoma sadržajno leto, puno raznih manifestacija, na otvorenom. Sada je, ipak, vreme da se posvete gastronomskim užicima i intimi u užim krugovima.
Koliko god da je lepo leti se sunčati i kupati na brojnim gradskim plažama, pogotovo Štrandu i Oficircu, ništa manje divno nije ni uživati u smirujućem pogledu na Dunav i šolji toplog čaja iz omiljenog kafića na priobalju.
Jer, znate kako kažu, sve u svoje vreme…
Preuzmite android aplikaciju.
