Гаврило Принцип рођен је 25. јула 1894. године. Деветнаестогодишњи револуционар и борац за слободу повукао је ороз, који је послужио као изговор за почетак Великог рата.
За Сарајевски атентат осуђен је на казну од 20 година тамнице у Терезину. Умро је од туберкулозе, у тешким затворским условима, само четири године касније.
Прошло је више од једног века, од како је на Видовдан 1918. године, млади Србин из Босне променио ток историје. Хиљаде страница исписане су, у покушају да аутори одговоре на питање: Ко је заиста био Гаврило Принцип?
Гаврило, младић анђеоског имена, за свој народ био је и остао борац за слободу. Европске силе трудиле су се да дело деветнаестогодишњег ученика опишу као терористички напад, а да његов лик сврстају на сам врх листе највећих негативаца.
Истина је да Принцип није био терориста, његова револуција почела је и завршила се хицем који је усмртио Франца Фердинанда. Гаврилово деловање, било је усмерено на појединца. Он није имао намеру да трпе цивили. Није замишљао бројне жртве рата, глад, болест и тешко сиромаштво, који су уследили.
Гаврило Принцип рођен је у Обљају, селу надомак Босанског Грахова. Петар и Марија Принцип имали су деветоро деце, од којих је шест умрло у раном детињству. Скромни услови живота оставили су траг и на Гаврила. Верује се да је проблеме са туберкулозом први пут имао још као дете.
Сарајево
Принцип је био добар ђак, због чега је даље школовање наставио у Сарајеву, где је похађао Трговачку школу, а после и гимназију. Током свог образовања проширио је своје видике, а Сарајево је у њему пробудило политичку знатижељу.
Приступио је једној од омладинских организација у саставу Младе Босне, групе чији су се чланови залагали за ослобођење Босне и Херцеговине од аустро-угарске власти.
Гаврило се међу вршњацима истакао на студентским протестима 1912. године када је као један од неколицине Срба подржао бунт хрватске омладине, која је била огорчена мађарским насиљем у Хрватској. Већ прве вечери протеста, Принцип је свој немирни младалачки дух платио повредама које је задобио у сукобима са органима реда. Гардероба коју је носио тог дана била је подерана од полицијске сабље.
То вече пробудило је у њему ватру отпора, инат и жељу за правдом. Већ наредног дана Гаврило се активирао у намери да окупи што већи број Срба који би подржали борбу својих хрватских колега.
Принцип је искључен из шестог разреда гимназије, због својих политичких деловања.
Београд
Исте године Гаврило долази у Београд у намери да настави школовање. У српској престоници упознаје истомишљенике, са којим, неретко за столом београдских кафана, прижељкује и планира уједињење Босне и Херцеговине са Србијом.
Крајем године почели су балкански ратови, а Гаврило се пријавио у Народну одбрану као добровољац. Отпутовао је на обуку у камп у околини Врања. Према сведочењима мештана, међу младобосанцима који су ту били стационирани било је Срба, Хрвата и муслимана.
Због лошег здравља његово ратно искуство почело је и завршило се на југу Србије. Принцип никада није загазио војничком чизмом преко границе.
Када су чули да престолонаследник и надвојвода Франц Фердинанд долази у Сарајево, Гаврило Принцип, Трфко Грабеж и Недељко Чабриновић започели су припреме за Видовдански атентат.
Оружје за ту прилику, прибавили су од Воје Танкосића, српског официра пореклом из Босне и оснивача тајног покрета “Уједињење или смрт”, односно Црне руке.
Видовдан
По доласку у Сарајево, тројица младобосанаца придружили су се осталим учесницима завере Мухамеду Мехмедбашићу, Данилу Илићу, Васи Чубриловићу, Цвијетку Поповићу, Мишку Јовановићу и Вељку Чубриловићу.
У суботу, 28. јула 1914. године, Франц Фердинанд и његова супруга Софија стигли су возом у Сарајево. На перону их је чекао Оскар Поћорек, аустро-угарски гувернер провинције Босне и Херцеговине.
У првом аутомобилу возили су се Фехрим Чурчић, градоначелник Сарајева и др Герде, начелник полиције. Фердинанд, Софија и Поћорек били су у другом возилу.
Завереници су чекали дуж руте, организовани тако да један од њих успешно изврши атентат. Кола Франца Фердинанда прво су прошла поред Мухамеда Мехмедбашића, који према сопственим речима, није могао да пуца због полицајца који му се нашао у близини. Затим се аутомобил упутио ка делу руте на ком је чекао Чабриновић.
У 10.15 Недељко Чабриновић бацио је бомбу на возило надвојводе. Међутим, направа је експлодирала тек испод точкова наредног аутомобила, рањавајући путнике и неколико посматрача. Чабриновић је ухапшен на лицу места. Деловало је да је сва прилика за атентат пропуштена.
Након свечаности и састанка, четвороточкаш који је превозио Фердинанда и Софију упутио се ка железничкој станици, када је надвојвода непланирано наредио да, на кратко, посете сарајевску болницу у којој су били збринути повређени у експлозији Чабриновићеве бомбе.
Уследио је низ филмских, а судбоносних случајности. Од Фердинандове одлуке да промени руту, преко возачевог непознавања градских улица, све је водило до кобног сусрета са Принципом. Аутомобил надвојводе лутао је сарајевском калдрмом, када се нагло зауставио испред угоститељске радње у којој је седео младобосанац. Видевши Фердинанда, Гаврило је излетео напоље, зграбио свој пиштољ и испалио два хица. Први метак погодио је Софију, други Франца Фердинанда. Надвојвода је забацио главу, беживотно заваљен у свом седишту. Стражари су истрчали из возила и савладали младића. На столу посластичарнице, остао је поједен до пола, најважнији сендвич у историји.
Ускоро је почело мучно батињање и испитивање заробљеника. Недељко Чабриновић и Гаврило Принцип наводно су прогутали капсуле цијанида, у намери да себи одузму животе. Из непознатих разлога капсуле нису деловале. Двојица младића мушки су издржали сурову тортуру полицајаца, не одавши имена осталих учесника завере.
Нису познате околности које су довеле до случајног хапшења Данила Илића, али остало је записао да је управо он дао податке поребне за хапшење осталих конспираната. Сви учесници завере, осим Мехмедбашића ухапшени су, осуђени на године тамничења или на смртне казне.
Аустроугарски тужиоци трудили су се да деловање ове групе доведу у директну везу са српским властима, што су оптужени срчано негирали.
Принцип је говорио о њиховим политичким ставовима, борби и личним разлозима за отпор. Данило Илић тада је изјавио да је апсурдно тражити везу која не постоји. Како је сам говорио, да је званична Србија знала за бомбе и друго оружје које су прибавили, сигурно не би седела скрштених руку.
Терезин
Гаврило Принцип имао је само 19 година када је повукао ороз. У очима закона био је малолетник. Сви учесници атентата, млађи од 21 године били су осуђени на по две деценије затвора. Они старији, борбу за слободу платили су животом.
Гаврило је, под јаком стражом, доведен у Терезин 2. децембра 1914. године. Његова ћелија била је самница.
“Предлажем да ме закуцате за крст и живог спалите. Моје тело које гори ће бити бакља која ће да осветли пут мојим људима до слободе.”
Према сведочењима затворског лекара Ота Егерта, примио је Принципа у на хитан преглед 1916. године. Доведен је у оковима, измучен, неухрањен и тешко болестан. Туберкулоза, са којом се борио у раном детињству, се вратила по њега. Гаврилу је била потребна моментална операција. Болест је оставила тешке последице на храброг младића.
Туберкулоза је захватила кости десне руке и лимфне жлезде на левој страни врата. После интервенције, Принцип је остао у болничкој самници. Борбу за живот изгубио је две године касније, 28. априла 1918, само неколико месеци пре краја Првог светског рата. Имао је 23 године.
Тело гаврила Принципа пребачено је у Сарајево три године након окончања рата. Сахрањен је у заједничкој гробници у којој почивају и његови саборци из Младе Босне.
Спомен плоча Гаврилу Принципу постављена је 1930. године на зиду посластичарнице испред које је пуцао. Већ тада, Срби су причали са великим поштовањем о Принципу, поредећи младог револуционара са Милошем Обилићем. Плоча је уклоњена доласком немачких окупатора и успостављањем Независне Државе Хрватске.
Три дана након капитулације Југославије, Адолф Хитлер славио је свој 52. рођендан. Поклон фиреру био је једини ратни трофеј из разорене и раскомадане Југославије, спомен плоча Гаврилу Принципу.
Николу Принципа, млађег брата Гаврила, ухапсиле су и убиле хрватске усташе 1941. године. Гаврилов братанац, Слободан Принцип Сељо постао је партизанси комадант.
С.К.
Usvojen Integrisani plan za energetiku i klimu, do 2030. godine 45% struje iz OIE
Преузмите андроид апликацију.
