Иза мене је година која се може описати фразом „Очекујте неочекивано“. Била сам једна од девојака од које се можда и најмање очекивало на Европском првенству, нисам имала толико искуства на великим међународним турнирима као друге, али сам успела да освојим бронзу, каже прва српска боксерска са медаљом на Европским првенствима Јелена Јанићијевић.
„Иако имам највише година, имам заправо најмањи број мечева. Међутим, стварно, у боксу је све могуће, дошла сам ментално потпуно спремна, фокусирана, нисам се оптерећивала резултатом, желела сам само да уживам и радим оно што највише волим и радим већ 20 година и на крају то је дало резултат, као што смо се надали и желели“, рекла је Јанићијевић Танјугу.
Прилику да још једном испише историју Јанићијевић ће имати већ 5. јануара када ће се на Златибору борити за европску професионалну титулу у полувелтер категорији до 63 килограма против Саре Веидман из Немачке.
Боксерка, која се практично појавила „ниоткуда“, у кратком временском року освојила је срца љубитеља племените вештине у Србији, а посебно импонује њена занимљива биографија, с обзиром на то да је истовремено успешан ИТ менаџер и да је докторирала Енглеску книжевност.
„Одувек сам била немирног духа и јако знатижељна, сваки свој прозор у слободном времену користим тако што унапређујем неке своје вештине, читам о некој новој области и сама та знатижелај ме водила путевима које и нисам баш планирала. Човек себи обично зацрта неки циљ и онда бира активности које доводи до циља, а ја сам бирала активности које ми се допадају и оне су ме доводиле до циљева, којима се нисам претерано надало. Тако је било и у спорту, страним језицима, управљању пројектима, надам се једног дана и у избору брачног партнера да ћу имати више среће него памети (смех)“.
Емотивно сам испуњена, имам здраву породицу и мислим да је то моја стабилна база из које црпим енергију и самопоуздање и без њих ми сви ови успеси и достигнућа не би ништа значили, додала је Јелена, која је од председника Боксерског савеза Србије Ненада Боровчанина добила понуду да се, у складу са обавезама, придружи раду Савеза.
„Волела бих да радом и енегијом вратим заједници која је мени пуно дала, али не могу тачно да обећам када. Ако се квалификујем за Олимпијске игре понуда ће морати да сачека. Даћу све од себе да одем у Париз, Немица од које сам изгубила у полуфиналу ЕП, подељеном одлуком судија, у финалу је победила Пољакињу, олимпијску шампионку. Нас четири смо раме уз раме, даћу све од себе да затворим ту разлику и надам се да ћу им на Олимпијским играма „дати пакао“,
Пре Олимпијских игара, већ у марту следи шампионат света у Индији.
„Тренутно се више радујем што ћу посетити Индију, мени је то једна фасцинантна култура, једна од најстаријих цивилизација, коју сам одувек желела да посетим и ако се не отрујем храном испробавајући разне њихове пикантерије обећавам медаљу са СП. Једна корелација ме стално прати, кад путујем зарад боксерског турнира у земљу којом сам фасцирана увек остварим добар резултат, када идем у земљу која ми је досадна увек боксујем лоше, а пошто сам Индијом фасцинирана очекујем и резултат.“, закључила је Јанићијевић.
Преузмите андроид апликацију.