Анализа постојећих студија показала је да се двојезичним особама деменција дијагностикује у просеку пет до седам година касније него код оних који говоре један језик. Друга студија која је проучавала когнитивне експерименте показала је да што особа дуже и течније говори други језик, то је боља заштита од деменције.
Др Федерико Гало рекао је да резултати сугеришу да би двојезичност могла да буде један од најјачих начина заштите од деменције.
„Можемо почињати и одустајати од телесног вежбања, ићи на једну или другу дијету или променити посао, али језик остаје с нама све време. Комуницирамо, гледамо филмове и читамо књиге, а језички центри непрестано раде у нашим мислима“, рекао је он.
Деменција је појам који се користи за описивање низа прогресивних неуролошких поремећаја који утичу на памћење, размишљање и понашање.
У једној студији, објављеној у часопису “Frontiers in Psychology”, научници су спровели когнитивни тест над 63 особе старије од 60 година које говоре најмање два језика различитог нивоа знања.
Истраживање су спровели Универзитет HSE у Москви и Универзитет Нортамбрија.
У прегледу истраживања указали су на три недавне метаанализе које су показале да је двојезичност повезана с каснијим почетком дијагнозе деменције, за пет до седам година.
Гало је рекао да је, с обзиром на то да тренутно не постоји лек за деменцију и старење мозга уопштено, проналажење начина да се успори њен почетак од кључне важности.
„Данас не постоје стварно ефикасни лекови који би спречили или успорили старење мозга. Потребна су огромна финансијска средства за развој фармацеутских третмана. Стога би проналажење и истраживање алтернативних начина за успоравање когнитивног старења требало постати приоритет у науци“, казао је Гало.
Преузмите андроид апликацију.
