Kupci polovnih automobila u Novom Sadu kao i u Srbiji, oklevaju pri kupovini korišćenih automobila, kako sa placeva tako i od privatnih vlasnika, zbog poznatog trika u automobilskoj industriji, koji je smanjivanje pređene kilometraže.
Razlozi za ovu vrstu manipulacije su jasni, što auto ima manje pređenih kilometara to je vredniji na tržištu.
Platforma za proveru istorije vozila, „carVertical” je u 2021. godini sprovela istraživanje u kojem je pokušala da otkrije kako prevare sa kilometražom variraju u različitim državama Evrope. Kompanija je sprovela istraživanje na osnovu 900.000 vozila.
Istraživanja ove kompanije pokazala su da su prevare ove vrste najzastupljenije u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ove prevare se najčešće dešavaju u Letoniji. Više od 24% vozila iz ove zemlje proverenih putem „carVertical-a” pokazuju promene u kilometraži. To u prevodu znači da otprilike svaki četvrti kupac polovnog automobila u Letoniji vozi automobil koji je ukaljan od strane kriminalaca. Drugo mesto na listi prevara vezanih za očitavanje kilometraže ide Rumuniji. Svaki peti auto, skoro 20% vozila ima ovaj problem. Statistike nisu bolje ni u drugim baltičkim zemljama, kako je Estonija na trećem, a Litvanija na četvrtom mestu. Rusija i Ukrajina su takođe u vrhu liste zemalja sa najčešćim prevarama odometra.
Sa druge strane, istraživanje pokazuje da situacija u Srbiji izgleda mnogo bolje. Da je i ona daleko od poštenog tržišta prikazuje podatak da svako deseto provereno vozilo u Srbiji ima vraćenu kilometražu. Međutim, taj podatak svrtsava Srbiju među zemlje sa najnižom stopom ove vrste manipulacije u Evropi.
Kakav efekat ovakve malverzacije imaju na tržište automobila objašnjava glavna osoba za komunikacije u „carVertical-u”, Matas Buzelis:
„Kupovinom jeftinijih vozila ljudi misle da odlično prolaze, ali zapravo će ih popravke izaći skuplje u slučaju kada vozilo ima mutnu istoriju korišćenja. Glavni izvori polovnih vozila za istočnu Evropu su Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Italija. Međudržavna kupovina vozila je najriskantnija jer u ovim slučajevima dolazi do najvećeg broja prevara kada pričamo o kilometraži. Vraćanje kilometraže je takozvani , „nevidljivi zločin”. Prema nekim istraživanjima, to proizvodi ekonomsku štetu od više od 9 milijardi eura na godišnjem nivou, i to samo u Evropi“, objašnjava Buzelis.
Profesionalni vozač Miroslav Đogo, nam je otkrio koji procesi idu uporedo sa smanjivanjem pređene kilometraže na automobilima, kako bi isti bio spreman za prodaju:
„Trgovci uvezu automobile sa velikim kilometražama i pohabanim enterijerom kako bi na carinjenju umanjili vrednost vozila. Zatim vozilo ide na dalje sređivanje. Elektroničar softverski doteruje kilometre, za koje niko ne može da dokaže da je lažirano osim servisne knjižice, u kojoj se nalaze podaci o servisima i kilometrima. Originalna se uništava, a lažirana se daje novom vlasniku ili se uopšte ne daje. Zatim dolaze na red limari koji sređuju limariju i boju svojim trikovima, tako da automobil izgleda kao nov. Na kraju se licka enterijer, menja se volan i ručica menjača i zatim dolazi poliranje. Tako sređen auto je spreman za prodaju.“
Đogo ističe da postoje neki indikatori po kojima možete zaključiti da je kilometraža automobila veća od one upisane:
„Najčešće se gleda stanje papučica, izlitanost volana i prekidača, stanje sedišta i enterijera. Svaki motor ima svoj vek trajanja koji u mnogome zavisi od održavanja i puteva gde se automobil vozi“, ističe Đogo.
Da li je moguće ovim prevarama stati na put i zašto proizvođači automobila to ne čine, objašnjava nam višegodišnji, trgovac i savetnik za kupovinu polovnih automobila Aleksandar Todorović:
„Gotovo svi proizvođači automobila imaju jednostavan način da spreče vraćanje kilometraže. Odavno je mehanički brojač kilometara otišao u istoriju. Danas pređene kilometre beleži modul kokpita, kompjuter sa jednim ili više mikroprocesora. Podatak o stvarno pređenoj kilometraži se nalazi u EPROM memoriji (Erasable Programmable Read-Only Memory). Prevedeno, memorija je izbrisiva i programabilna. EPROM čipovi se vrlo lako i jednostavno reprogramiraju sa softverima koji se mogu kupiti na internetu. Kada proizvođač automobila izbaci apdejt, hakeri ga razbiju u roku od nekoliko dana“, objašnjava Todorović i nastavlja:
„Podaci o pređenoj kilometraži ne čuvaju se samo u EPROM memoriji modula kokpita, već na više različitih modula na vozilu. Međutim, hakeri ih pronalaze, i dekodiraju, a potom upisuju broj pređenih kilometara koji oni žele. U nekim modernijim automobilima, podaci o kilometraži se nalaze u elektronskom ključu, ali i njih je moguće obrisati i promeniti. Proizvođači automobila prosto ne žele da naprave sistem koji je nemoguće razbiti, jer će im tako znatno opasti prodaja automobile. Fabrike ne žele da naprave efikasnu zaštitu od otuđivanja vozila, jer bi time znatno smanjili broj prodatih automobila, a time bi i osiguravajuća društva ostala bez novca, jer ko bi onda plaćao „kasko” osiguranje? Proizvođačima automobila je bitno da prodaju što je moguće više vozila, njih ne zanima, da li će vam taj automobil neko ukrasti ili ne“, upozorava Todorović.
Nakon priloženog, ova vrsta manipulacije na tržištu polovnih automobila se naizgled čini nerešivom. Pošto kompanijama koje proizvode automobile nije u interesu da se njihovi prodati modeli preprodaju, već da se kupuju novi, verovatno nećemo dobiti ni sigurnosni sistem koji bi onemogućio hakerima da ga razbiju. Izgleda da su građani Srbije primorani da se oslone na reč preprodavaca i da u kupovinu polovnog vozila vode sa sobom stručnjaka za automobile kako bi izbegli da budu prevareni.
Preuzmite android aplikaciju.
