Иако су се возови за релативно кратко време значајно променили, вожња возом и данас евоцира безвременост и има неоспориво посебан шарм.
Широм Европе постоје руте чија лепота чини да путовања возом буду много више од пуког прелажења пута између тачке А и тачке Б.
Осим тога, ту су и величанствене железничке станице које често претстављају права архитектонска уметничка дела и јединствена места обојена историјом, а понекад и само срце града у ком се налазе. Сву ову аутентичност немогуће је пронаћи у искуствима на аеродромима и приликом летење.
Воз (поново) добија на популарности и из других разлога – далеко је еколошкије превозно средство и од аутомобила и од авиона, а у Европи има све више брзих пруга и удобних возова које када се ради о комфору достојно парирају ваздушном саобраћају.
Зато вам представљамо неколико рута које треба прећи возом, а које остављају без даха због јединствених пејзажа и историјског значаја.
Долина реке Доро, Португал
Долина реке Доро која једним делом означава границу између Шпаније и Португала, одавно је препозната као јединствени пејзаж и због тога уврштена у UNESCO баштину 2001. године.
Ово је једна од најстаријих регија у којима се производи вино, са винском историјом дугом преко 2000 година. Позната је по својим терасастим виноградима који се нижу са обе стране моћне реке и, од 18. века, по фамозном “порто” десертном вину заштићеног географског порекла.
Долина реке Доро може се обићи на више начина, а најтипичнији је крстарење реком у бродовима намењеним туристима који иду до села Пињао. Ипак, за аутентичнији доживљај предлажемо железницу будући да воз залази дубље у унутрашњост, у само срце долине и међу фарме на којима се вино производи.
Пругом се прелази са обале на обалу, тако да је поглед фанстастичан које год место да сте заузели. Што се саме станице Пињао тиче, она је вероватно једна од најлепших у Европи, због декорације типичним португалским осликаним плочицама званим “азулежо”.
Глечер експрес, Швајцарска
Швајцарска је као створена за зимске авантуре а једна од њих дефинитивно је вожња најспоријим “експрес” возом на свету – Глечер експресом!
За поборнике спорог туризма и љубитеље снега ово је добитна комбинација, будући да овај јединствени воз 290 километара кроз белине између станица Zermatt и St Moritz, два славна ски ризорта, прелази чак седам и по сати.
Са просечном брзином од 38 километара на сат Глечер експрес даје нам форе да уживамо у пределима који се ретко виђају – снегом покривених врхова и долина, близу три стотине мостова и чаробних алпских шума.
Све ово учиниће да се путници залепе за прозоре, те ће силни сати проћи за час. Посебна атракција је елегантан 65 метара висок Landwasser вијадукт са својим масивним стубовима.
Авантура се, међутим, овде не завршава. На станици Zermatt може се ухватити воз све до врха Горнерграт (3089 метра), одакле се види врх Matterhorn кога сви знамо са паковања Тоблероне.
Осло – Берген, Норвешка
Путовање возом између престонице Норвешке – Осла и бајковитог Бергена, града познатог по својим шареним кућицама, редовно се налази на топ листама вожњи возом које не би требало пропустити.
Такозвана бергенска линија вијуга кроз планина и језера али и пусте висоравни јужне Норвешке, те достиже висину од 1222 метра на станици Финсе.
Тих 500 живописних километара који раздвајају два града прелазе се за шест и по сати. Неки због стрмих успона ово искуство пореде са нама познатом Шарганском осмицом, али у њеној скандинавској, много драматичнијој верзији.
Постоји могућност и да се рута продужи, а додатних 20 километара стрмих нагиба и спиралних тунела до Флама, кроз планине које одузимају дах, искуство су вредно препричавања.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
