Udeo javnog duga evrozone u bruto domaćem proizvodu (BDP) monetarnog bloka iznosio je 97,7 posto na kraju trećeg kvartala 2021. godine u odnosu na 98,3 procenta na kraju drugog tromesečja, objavio je Zavod za statistiku Evropske unije, Evrostat.
U posmatranom kvartaluu je takođe opalo učešće javnog duga u BDP-u Evropske unije sa 90,9 odsto na 90,1 posto, navodi se u saopštenju.
Kako se objašnjava, smanjenje udela javnog duga u BDP-u na kraju trećeg kvartala i u zoni evra i u 27-članoj EU posledica je privrednog rasta, budući da je u nominalnom iznosu dug nastavio da se povećava zbog potreba finansiranja mera usvojenih za ublažavanje ekonomskog i društvenog uticaja pandemije korona virusa.
U poređenju sa trećim kvartalom 2020. godine, odnos javnog duga prema BDP-u je porastao u evrozoni sa 96,6 na 97,7 odsto, a u EU sa 89,2 na 90,1 procenat.
Najveći udeo državnog duga u BDP-u među zemljama članicama EU imale su na kraju trećeg tromesečja: Grčka (200,7%), Italija (155,3%), Portugalija (130,5%), Španija (121,8%), Francuska (116,0%), Belgija (111,4%) i Kipar (109,6%), a najmanji Estonija (19,6%), Bugarska (24,2%) i Luksemburg (25,3%).
U poređenju sa drugim kvartalom 2021, sedam članica EU je registrovalo povećanje duga u odnosu na BDP, a dvadeset smanjenje na kraju trećeg kvartala.
Najveći rast koeficijenta duga u BDP-u zabeležen je u Mađarskoj (+2,9 procentnih poena – pp), Francuskoj (+1,5 pp) i Rumuniji (+1,1 pp), dok je najveći pad registrovan u Grčkoj (-6,6 pp), Portugaliji (- 4,9 pp), Hrvatskoj (-3,7 pp), Kipru i Belgiji za po -2,3 pp), Češkoj (-2,2 pp) i Austriji (-2,1 pp), prema podacima Evrostata.
Preuzmite android aplikaciju.
