Javni dug evrozone premašio je u prvom tromesečju 2021. godine nivo od 100 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) prvi put ikada. Do toga je dovela potreba zemalja članica da nastave s finansiranjem mera za ublažavanje ekonomskih i socijalnih posledica pandemije i mera za oporavak od korona virusa.
Prema upravo objavljenim podacima agencije EU za statistiku, Evrostata, javni dug evrozone popeo se u prvom kvartalu na 100,5 posto BDP-a sa nivoa od 97,8 procenata na kraju poslednjeg tromesečja 2020. U Evropskoj uniji taj odnos je porastao sa 90,5 na 92,9 odsto.
Javni dug u oba bloka beleži još drastičniji porast kada se poredi sa prvim kvartalom 2020. Naime, u evrozoni je na kraju prva tri meseca prošle godine udeo duga u BDP-u iznosio 86,1 procenat, a u EU 79,2 posto.
Najviši nivo državnog duga prema BDP-u na kraju prvog tromesečja 2021. imala je Grčka (209,3%), a slede Italija (160%), Portugalija (137,2%), Kipar (125,7%), Španija (125,2%), Belgija (118,6%) i Francuska (118%), dok je najniži nivo zabeležen u Estoniji (18,5%), Bugarskoj (25,1%) i Luksemburgu (28,1%).
Od zemalja članica EU sa prostora bivše Jugoslavije, javni dug Hrvatske je u posmatranom periodu porastao na 91,3 posto BDP-a, dok je u Sloveniji iznosio nešto manje od 90 procenata, prema Evrostatu.
U poređenju sa četvrtim kvartalom 2020. godine, dvadeset i tri države članice Unije registrovale su rast duga prema BDP-u, kod dve zemlje (Litvanija i Danska) zabeleženo je smanjenje, dok je taj odnos ostao stabilan u Slovačkoj i Bugarskoj.
