Japanski vozovi važe za najbrže i najbezbednije u svetu. Ova zemlja čvrsto „drži“ prvu poziciju u svetu kada je u pitanju razvoj brzih pruga. Infrastruktura je razvijena do te mere da dnevno imaju na stotine polazaka, a kašnjenja vozova su minimalna.
Prvi „voz metak“, kako ga popularno zove stručna javnost, tamo je napravljen još daleke 1964. godine. „Šinkansen“u prevodu označava „novu magistralu“, a ovi vozovi su se kretali maksimalnom brzinom od oko 300 kilometara na čas. Prosečno imaju 342 dnevnih polazaka, kao i 1.323 mesta po vozu. Današnji kapacitet Šinkansena između Tokija i Osake više od 400.00 putnika dnevno, navodi se na sajtu japanskih železnica.
Najbrži voz „Nozomi“ povezuje Tokio i Šin-Osaku, a vreme putovanja je dva sata i i 22 minuta, što je skoro isto vreme kao kada se ova ruta prelazi vazdušnim putem. Unutrašnjost vozova je veoma komforna, a dostupan je i bežični internet. Ono na čemu se stalno radi je renoviranje stanica i postavljanje novih objekata kao što su liftovi, eskalatori, sobe za pušenje…
Ipak, vreme i tehnologije u ovoj oblasti se menjaju, pa je najbrži putnički voz na svetu trenutno Maglev. Tokom prve probne vožnje 2015. godine, kako su preneli mnogi mediji, praktično je „leteo“ brzinom od 603 kilometara na sat.
Princip rada ovog voza je magnetna levitacija, a zahvaljujući dejstvu elektromagnetne sile, voz praktično „lebdi“ nad posebnom vrstom šina. Vozilo se podiže iznad šina uz pomoć magneta i tako se eliminiše i trenje. Zahvaljujući tome, razumljivo je i zašto je brzina od 500 ili 600 kilometara na sat sada sasvim dostižna.
Zanimljivo je i da ti vozovi nemaju točkove.
Planirano je da prva komercijalna linija, koja će spajati Tokio i Nagoju, bude otvorena 2027. godine.
Japanske železnice planiraju da do 2045. izgrade prugu od Tokija do Osake i tako „povežu“ celu zemlju – od severa do juga.
Proizvođači i stručnjaci kažu da Maglev tehnologija nije samo brža opcija prevoza, već je i znatno manje štetna za životnu sredinu.
Ipak i nakon Magleva, stručnjaci su imali namerili da konstruišu još „zdraviji“ voz, tako je najveća japanska železnička kompanija „East Japan Railway“ u martu započela test vožnju prvog voza na vodonik, u okviru nastojanja te zemlje da do 2050. postane ugljenično neutralna.
Razvoj voza „Hybari“ koštao je oko 35 miliona dolara, a može da pređe razdaljinu do 140 kilometara pri maksimalnoj brzini od 100 kilometara na čas, sa jednim punjenjem vodonika.
Železnička kompanija, koja je razvila voz u partnerstvu sa Tojotom i Hitačijem, planira da zameni svoju dizel flotu lokomotivama „Hybari“ i da ih ponudi na izvoznim tržištima. Komercijalne usluge novog voza trebalo bi da počnu 2030. godine.
Japan je proizveo vodonično gorivo kao glavni izvor čiste energije za dostizanje neto nulte emisije štetnih gasova.
Vlada je saopštila da ima za cilj da poveća potrošnju vodonika na 20 miliona tona do 2050. godine.
Sokolom do Beograda i nazad – Brzi voz i kratka reportaža (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
