Српско село је више од географске тачке, темељ идентитета, али и велики потенцијал за будући развој земље, оценила је посебна саветница министра пољопривреде, шумарства и водопривреде и директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд Милица Јанковић на конференцији посвећеној будућности села и развоју руралних подручја.
“Без младих, без породица, без деце, село не може да живи, због чега је потребно стварати услове да се млади задрже, а они који су отишли можда и врате, а то значи подстицаји за пољопривреднике, али и културни садржаји, спорт, интернет, јер село мора бити модерно колико и град”, истакла је Јанковићева на 92. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.
Она је нагласила да министарство спроводи низ програма подршке младим пољопривредницима што, између осталог, подразумева повећане подстицаје до 70 одсто прихватљивих трошкова за ИПАРД III програм у оквиру Мере 1, фиксну каматну стопу од 1 одсто на годишњем нивоу приликом остваривања права на субвенционисану кредитну подршку, субвенције за набавку механизације, као и програме попут “50-40-10”, у којима више од две трећине корисника чине млади.
“Такође, Министарство пољопривреде улаже у руралну инфраструктуру – путеве, водовод, канализацију, јавну расвету, кроз подстицаје локалним самоуправама за насељена места са мање од 10.000 становника, у износу 100 одсто вредности прихватљиве инвестиције”, навела је Јанковићева.
Додала је да се очекује и почетак процеса акредитације ИПАРД Мере 6, намењене јавним инвестицијама у селима, а житељи руралних подручја ускоро ће имати могућност да поднесу захтеве и у оквиру ИПАРД Мере 7.
Према њеним речима, кроз програме образовања, дигитализације и подршке иновацијама у пољопривреди, министарство унапређује доступност знања и модерних технологија пољопривредницима широм Србије.
Јанковићева је позвала све друштвене актере да допринесу оживљавању руралне Србије.
Саветница за програмирање активности ПССС у Сектору за рурални развој Јелена Доцић истакла је значај трансфера знања у пољопривреди као кључног фактора за унапређење производње и развој села.
“Знање има вредност само ако се пренесе на произвођаче. Управо ту улогу играју 34 пољопривредне саветодавне службе у Србији, са преко 300 стручњака који раде директно са пољопривредницима“, нагласила је Доцићева.
Како је истакла, стручне службе су кадровски и технички оспособљене, редовно пролазе обуке и сертификације, а у сарадњи са медијима и кроз дигиталне платформе, знање постаје доступно свима.
Шеф Одсека за рурални развој и очување биодиверзитета Срђан Стојановић указао је на значај мера руралног развоја као једне од кључних компоненти одрживог развоја у Србији.
“Око 40 одсто становништва живи у руралним подручјима, и зато је важно да мере које спроводимо, кроз националне подстицаје и ИПАРД програме, директно доприносе побољшању квалитета живота и конкурентности пољопривредне производње“, рекао је Стојановић.
Указао је и на значај међуресорне сарадње.
Министарство пољопривреде наводи да је на конференцији, која је изазвала велико интересовање пољопривредника, медија и грађана, било речи и о новој Стратегији пољопривреде и руралног развоја Републике Србије.
Британски суд привремено блокирао план о преносу суверенитета над Чагос острвима
Преузмите андроид апликацију.
