Прве јагоде стигле су на пијачне тезге, али не из српских већ из шпанских села и зато тренутно папрено коштају. За килограм овог црвеног воћа сада треба да издвојите од 400 до 600 динара, или да сачекате још два месеца па да домаће стигну у продају.
Прве јагоде у нашој земљи беру се почетком маја, а како кажу произвођачи укус не може да се мери са овим из иностранства, али ни цена.
Дарко Топаловић из села Виљуша код Чачка, иако има сигуран и добро плаћен канцеларијски посао пре пет година почео је да се бави производњом јагода на 10 ари, а данас се његова плантажа протеже на 70 ари. „Ове године очекујемо род од неких 15 тона, с обзиром на то да се број плантажа под јагодама смањио и да влада велика потражња очекујемо добру откупну цену, али свакако да неће бити папрена као ове јагоде сад. Требало би да се креће око 150/160 динара, све испод за нас није исплативо, јер су скупи трошкови производње“ рекао је Дарко за РИНУ.
Јагодарство може бити добар и уносан посао, али само уколико сте адекватно обучени и улажете у засаде. По једном хектару улагања се крећу и преко 10.000 евра, али како тврде произвођачи, и те како се исплати. Садњу овог воћа неопходно је обавити од почетка августа, па до почетка септембра све након тога ако се посаде, негативно утиче на род.
„Доста љиди креће са производњом јагода иако о томе немају никаква знања. Неопходне су добре саднице, константна примена агротехничких мера и систем за наводњавање. Дешава се да људи након пар година одустају, јер немају велике приносе управо зато што се производњи нису посветили како треба. Јако је важно да се прилагоде и географским условима и посаде сорту која може да успе у њиховом поднебљу“ наглашава Дарко.
Већ годинама уназад највећи увозници српских јагода су Руси, где иду највеће количине овог воћа у свежем стању, а мање количине у Немачку и Словенију. Русија годишње увози око 50.000 тона јагода, што чини око једне петине годишње потрошње јагода. Махом су то јагоде из Молдавије, али и Србија је један од значајнијих снабдевача са скоро 10.000 тона на годишњем нивоу. Томе је свакако допринело потписивање Споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније који је на снагу ступио прошле године. На тај начин за Србију је отворено тржиште од 180 милиона људи за готово 99 посто робе са домаћим пореклом.
Преузмите андроид апликацију.
