Светски дан хране и Светски дан борбе против сиромаштва обележени су јуче и у Народној кухињи Црвеног крста Новог Сада у Футошкој улици.
Председник Црвеног крста Новог Сада др Братољуб Бркљача том приликом је рекао да су диван пример солидарности са најугроженијим суграђанима дали чланови Ротари клуба, који су показали друштвену одговорност у виду донације јабука, за око 600 корисника.
„Овај гест је другима пример да покажу хуманост и помогну онима којима је то најпотребније – казао је Бркљача, који је, иначе, волонтер у Црвеном крсту већ тридесетак година.“
„Ако човек дарује срцем нешто, онда чисти своје срце. Без обзира на поскупљења, успевамо да обезбедимо све што је потребно, захваљујући Граду, који увек изађе у сусрет и даје највише, као друштвено одговорна заједница. Уз то, добијемо и донације као што је сада случај.“
Све је мањи број корисника народне кухиње, тврди наш саговорник, надајући се да ће и у будућности бити настављен тренд опадања корисника Народне кухиње.
Такође је наговестио да ће следеће суботе Удружење Срба из Херцеговине организовати добровољно давање крви, позвавши грађане да се одазову у што веће броју.
„Ротари клуб, у сарадњи са Црвеним крстом Новог Сада, од 2010. године донира три тоне јабука, паковане у кесе од по пет килограма, за сваког корисника“, прича председник Ротари клуба Нови Сад Немања Димитрић.
„Тако желимо да помогнемо онима којима је то најпотребније.“
Дугогодишња корисница Црвеног крста Новог Сада Бранислава Вујановић рекла је да прима социјалу, те јој донација а и оброци које сваки дан добија у Народној кухињи пуно значе.
„Јабуке које сам узела имаћу за пар месеци да конзумирам, нећу правити пите, радије бих појела здраву воћку“, каже Бранислава.
„Од понедељка до петка добијамо кувану храну, а за викенд скувам и то ми је довољно. С обзиром на то да сам срчани пацијент, мало рекреације није на одмет, па прошетам по оброк.“
Како каже, удала се млада за војно лице, родила децу, школовала, а када су порасла, радила је разне послове, а сада продаје руже.
„Од јануара сам корисник, али нисам сталан, кад могу дођем по оброке“, прича Никола Миленковић.
„Помаже ми доста, не трошим струју за кување, само седнем и једем. Уз порцију добијемо и хлеб, некад воће, за Ускрс смо добили јаја, а некад ћурећи нарезак, готова јела…“
Како каже, скупоћа је велика, а живи од инвалидске пензије.
„Aktivisti“ na Šodrošu napali urednicu „Novosadske televizije“ (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
