Da se razumemo, nisam neki ‘’partymaniac’’, ali mi ljudi imamo neku čudnu psihologiju, te nam sama pomisao na to da nam je nešto zabranjeno budi još veću želju da pobegnemo iz dosadnih zidova našeg doma.
Situacija sa korona virusom se ponovo zahuktava, postoji mogućnost da ćemo morati da pronalazimo razne alternative za provođenje slobodnog vremena ukoliko se dogodi da se zatvore ugostiteljski objekti.
To nam otvara novo pitanje… Čime će se to Novosađani zanimati ako se kafići, bioskopi i restorani uskoro zatvore i širok asortiman mogućnosti naprasno se suzi?
Kada bismo birali najkorišćeniju reč protekle godine, sigurno bi to bila izolacija. Društvene promene usled novonastale situacije neminovno se ogledaju u našem ponašanju, stavovima pa i samim navikama.
Ostali smo uskraćeni za zagrljaje, rukovanje i osnovne stvari kojima iskazujemo naklonost jedni prema drugima. Običan “klim“ glavom postao je maksimum poštovanja, a “lakat o lakat“ pokazatelj najiskrenijeg oblika prijateljstva.
Bili smo primorani da ručkove i večere sa bliskim ljudima na lepim mestima zamenimo za “kontaminirane“ dostavljače brze hrane i njihovo hladno “Dobar dan, izvolite!“ sa pola metra udaljenosti.
To nam je u jednom periodu čak bilo i prihvatljivo jer je jedini oblik života sa kojim smo se susretali bio upravo taj dostavljač, ili kasirka u najbližem marketu.
A onda… život se ponovo ubrzao i vratio u normalu. Na televizoru su reči poput “štaba“, “mera“ i “opreza“ zamenili sa “festivalima“, “slavljem“ i ponovnim vraćanjem i u život, a taman kada smo se navikli… šuška se da ćemo ponovo završiti u istom stanju kao prošle godine.
Od odgovornosti ne bežimo! Sigurno smo i sami doprineli tome.
Svadbe kojih u 2020. godini nije bilo, pomerene su za narednu, i zajedno sa onima planiranim za ovu godinu napravile pravu svečarsku atmosferu, te u našem gradu nije postojao ni jedan restoran bez totalno popunjenih vikenda, a čak i radnih dana, namenjenih za veselje.
Živeli smo tako bezbrižno nekoliko letnjih meseci, ali došlo je vreme da se polako vratimo u realnost i pomirimo sa situacijom da su nam cipele, iz dana u dan, sve tesnije.
Sećate se one stare: “Ko zna zašto je to dobro?“ Uvek se nađe neko da odgovori na nju: “Ja ne znam“, ali istina je da se iz ove pomalo mračne situacije zaista može izvući nekoliko pozitivnih aspekata koji će nam poboljšati ne samo raspoloženje, već i kvalitet života uopšteno.
Šetnja duga pet kilometara, koliko je dugačko naše najlepše šetalište na Keju, uvek je pravi izbor ukoliko imate društvo koje uživa u sportu koliko i vi, a ako ste raspoloženi ta šetnja može lako da se pretvori u rekreativno trčanje i još jedan plus ka zdravijem životu.
View this post on Instagram
Prijatan obrok iz vašeg omiljenog restorana možete da zamenite piknikom u Dunavskom parku gde vam pored spakovanih sendviča i dobrog društva ne treba ništa više da se sjajno provedete. To je ujedno idealna prilika da razbijete mit da je novosadski da se garnirani sendviči jedu isključivo na rođendanima.
Petrovaradinska tvrđava savršeno je mesto za okupljanje kako zaljubljenih parova tako i porodica sa decom. Veliki tenkovi ostali još iz doba Drugog svetskog rata danas su odlična penjala i zanimacija za najmlađe Novosađane.
Iako se najbolja krempita pravi u restoranu “Terasa“, možda je ovo jedinstvena prilika da oprobate svoje kulinarske veštine, i da umesto na “Terasi“ domaću krempitu jedete sa najbližima, ovaj put piknikujući sa pogledom na Sahat toranj u nešto opuštenijoj atmosferi.
View this post on Instagram
Takođe, pozitivna strana novonastale situacije je ta da smo konačno uvideli da nam Fruška gora i nije tako daleko, te da nam priroda nudi toliko različitih mogućnosti za uživanje kojih ponekad nismo ni svesni.
Naš grad je od nedavno u određenim naseljima postavio i šahovske stolove sa klupicama. Oni preko dana budu oaza mira za sve one deke koji pobegnu od svojih baka i njihovog čantranja, dok naveče dolazi do smene generacija, kada mladi ovo mesto koriste kao takozvane “baze“ za druženje.
Pored toga, postoji toliko različitih sprava na otvorenom namenjenih i deci i odraslima. Sportski tereni nalaze nam se na svakom ćošku. Dečija igrališta razbijaju zelenilo skoro u svim parkovima oko nas, a za one koji vole da se osame uvek postoji neki skriveni kutak na kome se može pronaći mir.
Ponekad nam se želja za provodom probudi za mrvicu više, baš onda kada znamo da nam je zabranjen, a ponekad je potrebno da se osvrnemo oko sebe i shvatimo da sve što nam je potrebno za sreću već imamo u nekim malim stvarima.
Zato Novosađani, izađite na ulicu, stavite slušalice u uši, odvrnite svoju omiljenu pesmu i samo posmatrajte prelepu arhitekturu našeg grada. Ne uzimajte ga zdravo za gotovo, jer mnogi nemaju priliku da hode istim putevima kojima su šetala tako velika imena u našoj istoriji.
Ideje šta sve možete raditi i gde sve možete ići naviraće vam same, a inspiracija će vam biti Novi Sad.
Danica Urdarević
Preuzmite androidaplikaciju.
