Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS Aleksandar Bogunović izjavio je danas, povodom odluke vlade da odobri kvote za izvoz pšenice, kukuruza, brašna i rafinisanog suncokretovog ulja, da će izvoz moći da se realizuje od 1. maja i da nije ugroženo snabdevanje domaćeg tržišta.
Bogunović je rekao Tanjugu da već ima dosta upita, kao i da će najveći deo srpskog brašna otići u zemlje regona, ulje takođe u region, ali i zemlje EU, dok će žitarice iz Srbije preko rumunske luke Konstanca otići, ne samo za zemlje u regionu, već i na tržišta širom sveta.
„Interesovanje i zahtevi za dodatnim količinama postoje“, dodao je Bogunović.
Novom odlukom vlade, koja je usvojena juče, dozvoljava se izvoz 150.000 tona pšenice, 150.000 tona kukuruza i 20.000 tona brašna na mesečnom nivou, dok je za rafinisano suncokretovo ulje mesečna kvota 8.000.000 litara.
Bogunović je istakao da je vlada upravo zbog velike opreznosti ranije i donela odluku o privremenoj zabrani izvoza, kako ne bi bilo ugroženo snabdevanje građana Srbije.
Istakao je i da Srbija ima dovoljno zaliha i da će država u zavisnosti od gepolitičke situacije definisati mere i koliku će kontrolu zadržati nad izvozom po pitanju količina i načina.
Prema novoj odluci vlade, zahtevi za izvoz će se podnositi od 20. do 25. tekućeg meseca za naredni mesec. Zahtevi za maj se podnose od 22. do 28. aprila.
U slučaju da izvoznici ne izvezu ili prekorače odobrene količine, narednog meseca neće moći da podnesu zahtev za izvoz.
Bogunović je rekao da odluka vlade da odobri kvote za izvoz žitarica, kao i izvoz brašna i ulja, predstavlja realizaciju inicijativa PKS iz prethodnog perioda i započetog dijaloga sa trgovcima.
„Ova odluka vlade stupa na snagu danom objave, ali podrazumeva proces koji će ići elektronskim podnošenjem zahteva i svako će moći da zahteva po 20 odsto od maksimuma propisan kvote za izvoz. Komisija će utvrđivati verodostojnost i planirano je da realizacija krene od 1. maja.
Podsetio je da se na osnovu posebnih odluka već realizuje izvoz u Albaniju i manje količine za Italiju, kao i da je ranije dogovoren izvoz u Severnu Makedoniju.
Bogunović kaže naše žitarice najviše uzimaju Italija, Severna Makedonija, Albanija i BiH.
Govoreći o cenama žitarica u svetu, kaže da su u blagom padu već dve nedelje pošto su prethodno dostigle maksimum.
„Kod nas se ta cena još drži na 35 do 36 dinara za pšenicu, ali kada govorimo o potpisanim ugovorima, cene su različite i po njima će biti realizovani“, kaže Bogunović za Tanjug.
Podsetio je da vlada nije dozvolila izvoz sirovog ulja već rafinisanog odnosno jestivog, da ne bismo kao zemlja izvozili sirovinu umesto finalnog prizvoda sa višom vrednošću.
Na pitanje kakve nas cene hrane očekuju u svetu i Srbiji, Bogunović je rekao da će kriza hrane pogoditi pre svega manje razvijene zemlje, kao i da Srbija nije ugrožena pošto ima dobre uslove klimatske i zemljišne za proizvodnju hrane.
Istakao je da je naša zemlja prepoznata u svetu kao veliki proizvođač i izvoznik namirnica.
Dodao je da su dve uredbe koje su još na snazi, za ograničenje cene osnovnih životnih namirnica i hleba dale dobre rezultate.
Imamo dobru snabdevenost tržišta i značajne zalihe svih životnih namirnica, naglasio je Bogunović.
Savović: Dobro je da je izvoz krenuo, količine nedovoljne
Direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović izjavila je danas da je dobro što je najzad počeo dijalog između Vlade i predstavnika žitarskog sektora i što je Vlada odmah pokazala razumevanje i dozvolila izvoz pšenice, kukuruza, brašna i ulja, ali je ocenila da su odobrene količine nedovoljne.
„Na osnovu količina na našim zalihama, posebno pšenice, ukoliko se izvoz bude odvijao ovim tempom, nećemo uspeti u dovoljnoj meri da ispraznimo skladišta i silose. Sa količinama od samo 150.000 tona nećemo daleko odmaći, jer nam se žetva bliži za samo dva meseca“, rekla je Savovićeva za Tanjug.
Ona je izrazila nadu da je odluka Vlade Srbije o odobravanju izvoza samo početak uspešsnijeg dijaloga koji očekuje već naredne sedmice, kako je premijerka najavila u svojim izjavama.
„Udruženje ima ugovore za izvoz milion tona pšenice i kukuruza, sa obavezama isporuke za pšenicu do kraja maja, a za region do kraja juna. U redovnim okolnostima u ovo vreme tražnja za starom pšenicom već jenjava i njom se u junu ne trguje. Svima je poznato da su kukuruz i pšenica berzanske robe, da se s njima trguje terminski, sa ugovorima koji se potpisuju unapred i da nisu vanredne okolnosti u Ukrajini kakve jesu, tražnja ne bi postojala“, navela je Savovićeva.
Napomenula je da pšenica iz Ukrajine isporučuje preko zapadnih granica te zemlje i rumunske luke Konstanca na Crnom Moru i da je pitanje da li će, ukoliko ne ispoštujemo postojeće ugovore, sledećeg meseca postojati tražnja za našom pšenicom.
„U tom smilsu odobrene kvote za izvoz nisu spektakularne, i pored toga što neće moći da reši probmlem sa skladištenjem, u ovoj količini nećemo moći da ispoštujemo sve naše tradicionalne kupce sa kojima je godinama građeno poverenje, a od 11. marta imamo samo probleme nad kojima nemamo kontrolu“, upozorila je Savovićeva.
Ocenila je da je u ovom trenutku važno da je izvoz krenuo, uz nadu da će Vlada imati sluha za argumentaciju članica „Žita Srbije“, realno stanje njihovih zaliha, stanje na unutrašnjem tržištu i da će biti prostora za pregovore o povećenju količina.
Savovićeva je navela da ćemo u novu žetvu ući sa rekordnim zalihama pšenice, što će stvoriti uslove za pojavu štetočina u prepunim silosima i za pad kvaliteta pšenice zbog mešanja starog i novog roda, a time i nižu cenu na tržištu.
Ona je ocenila kako je u ovom trenutku malo verovatno da Srbija može da se reši zaliha izvozom sa sadašnjim kvotama, ali da su okolnosti u Ukrajini takve da se teško može znati kakva će tražnja na svetskom tržištu biti u narednim mesecima.
Preuzmite android aplikaciju.
