Naučnici su godinama pokušavali da pronađu dobro očuvani DNK ptice Dodo pre nego što konačno uspeli koristeći primerak iz Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu.
Velike ptice neletačice – živele su srećno na Mauricijusu stotinama godina pre dolaska prvih mornara na čijim su brodovima na ovo ostrvo stigle i svinje i pacovi.
Dodo je bio lak plen za ljude, kao i za životinje koje su mornari doveli sa sobom na ostrvo.
Ptica je poslednji put viđena u prirodi 1662. godine. Od dodoa su ostali samo ne previše precizni umetnički crteži, nekoliko ostataka i mudri Dodo, ovekovečen na stranicama Alise u zemlji čuda Luisa Kerola.
Naučnici su godinama pokušavali da pronađu dobro očuvani DNK ptice pre nego što konačno uspeli koristeći primerak iz Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu.
Profesorka mikrobiologije Bet Šapiro sa Univerziteta Santa Kruz rekla je će njen tim uskoro objaviti kompletan DNK uzorka izumrle ptice.
„Genom dodoa je potpuno sekvencioniran. Transkript genoma još nije objavljen, ali već postoji“, rekla je.
Međutim, naučnica je upozorila da će pticu teško vratiti u život.
„Recimo da imamo ćeliju i ona živi u petrijevoj posudi u laboratoriji i ja je uredim tako da ima DNK dodoa u sebi. Ali kako onda da pretvorim ovu ćeliju u živu životinju koja diše? Način na koji to možemo da uradimo je kloniranje. Isti pristup je korišćen za stvaranje ovce Doli. Ali ne znamo kako to da uradimo sa pticama zbog složenosti njihovog reproduktivnog sistema“, objasnila je.
„Dakle, kloniranju ptica je potreban drugačiji pristup, što je osnovna prepreka za vraćanje dodoa“.
Etimologija reči „dodo“ nije tačno utvrđena, ali se pretpostavlja da je naziv ove vrste nastao kao pejorativ.
Dovodi se u vezu sa holandskim rečima dodoor (srp. lenjivac) i walghvogel (srp. gadna kokoška), zbog neukusnog mesa. Prema nekim izvorima, reč „dodo“ nastala je od portugalske reči doudo, što znači „budala“ ili „lud“, zbog njegovog neustrašivog držanja pred lovcima – što je, ironično, možda i dovelo do ubrzanog izumiranja.
Mauricijski dodo je bio visok oko metar i mogao je da teži od 10 do 18 kilograma. Prema malobrojnim sačuvanim crtežima ptica je imala smeđe-sivo perje, žute noge i crni, žuti ili zeleni kljun.
DNK studije su pokazale da su najbliži rođaci dodoa takođe izumrla ptica Usamljenik sa Rodrigeza i vrsta još uvek žive golubice iz jugoistočne Azije – čiji bi DNK bio uključen u kloniranje ako bi do njega došlo.
Preuzmite android aplikaciju.
