Izložba „Zamišljene granice“ biće postavljena od 23. juna do 28. avgusta na Subinom platou u Limanskom parku u javnom prostoru na 49 jarbola.
Kustoski tim Miloš Miletić i Mirjana Radovanović iz KURS-a, su okupili umetnice, umetnike, aktivistkinje, aktiviste i kolektive da zajedno daju komentar i osvrnu se na pojam „Tvrđava mira“, jedan od tematskih okvira projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022″, čiji je i ova izložba deo.
Podeljena u tri celine, izložba ukazuje na fenomene društva u kome živimo, a koji su deo nasleđa Evrope, kao što su: evrocentričnost, nasleđa kolonijalizma, neokolonijalizam, eksploatacija, migracije, Frontex.
Takođe, pojedine intervencije prikazuju ideje za budućnost koje nude mogućnosti za prevazilaženje ovih koncepata i njihovih manjkavosti.
„Okupili smo učesnice i učesnike iz različitih delova sveta i ponudili im prostor da iznesu svoj utisak i stav spram evropske kulture, nasleđa kolonijalizma, ali i savremenih praksi neokolonijalizma. Takođe, izboru učesnika smo pristupili otvoreno, dajući prostor i intervencijama koje nisu iz domena vizuelnih umetnosti. Možemo reći da četrdeset devet zastava izložbe „Zamišljene granice“ u Limanskom parku zajedničkim snagama mapiraju stvarnost koju često ne želimo da prihvatimo, postavljaju nova pitanja i otvaraju prostor traganju za odgovorima koji će voditi ka izgradnji boljeg i pravednijeg društva“, navode Miloš Miletić i Mirjana Radovanović u kustoskom tekstu o izložbi.
Srbija se dugi niz godina graniči sa Evropskom unijom. Geografski nesumnjivo deo evropskog kontinenta, kulturološki Srbija je uvek na granici, često okarakterisana kao spoj istoka i zapada, evropske kulture i orijenta.
Istorijski ova pozicija sa sobom nosi i pozitivne aspekte, pre svega u domenu otvorenosti, multikulturalnosti društva i raznovrsnog kulturnog nasleđa, koje se poslednjih decenija nažalost nasilno briše i prekraja.
Iskustvo koje imamo govori da mnogo toga zajedničkog delimo sa neevropljanima, a posebno tretman unutar EU.
Ipak, naše poznavanje kulture i istorije umetnosti je evrocentrično i u velikoj meri zanemaruje specifičnosti drugih kultura i njihovo nasleđe.
Iz te pozicije KURS pristupa pojmu „Tvrđava mira“ koji otvara mnoga pitanja o evropskom nasleđu i odnosu spram drugih naroda i kultura: gde počinje ta tvrđava i ko je njen tvorac, ko ili šta je pretnja za mir koji ta tvrđava štiti, te ko, kako i kada ima dozvolu da uđe u tvrđavu, i da li je slobodan kada unutra kroči.
Preuzmite android aplikaciju.
