Početna > Novi Sad

Kulturna scena Novi Sad

Izložba u BMS: 250 godina „Žitija Petra Velikog“ Zaharije Orfelina

Biblioteka Matice srpske je na osnovu građe iz svojih zbirki priredila elektronsku izložbu povodom 250 godina od objavljivanja Žitija Petra Velikog, jedne od najznačajnijih i najobimnijih srpskih knjiga 18. veka.
Foto: PrtSc/Biblioteka Matice srpske

Delo je objavljeno u dva toma (400 + 360 str.) u štampariji Dimitrija Teodosija u Veneciji 1772. godine. Autor ove najlepše i tehnički najsavršenije srpske knjige toga doba jeste Zaharija Orfelin (Vukovar 1726 – Novi Sad 1785), istaknuti stvaralac srpske književnosti, umetnosti i kulture.

Svestrano nadaren i široko obrazovan, Zaharija Orfelin je bio učitelj, administrativac (kancelista), kaligraf, ilustrator, bakrorezac, pisac raznih knjiga, pesnik, prevodilac, izdavač, korektor, filolog, urednik kalendara i časopisa i dr.

O školovanju i obrazovanju Orfelina, nema pouzdanih podataka, postoje samo pretpostavke. Osnovno obrazovanje dobio je, verovatno, u rodnom mestu Vukovaru, u školi koju je osnovao kijevski učitelj Timofej Levandovski 1733. godine, a šire obrazovanje i znanja iz različitih disciplina, kako se pretpostavlja, sticao je samostalno upornim radom.

U periodu od 1749. do 1757. bio je učitelj slavenske škole u Novom Sadu, a 1757. seli se u Sremske Karlovce, gde postaje kancelista kod mitropolita Pavla Nenadovića. U Sremskim Karlovcima imao je bakarnu tipografiju, u kojoj je umnožavao knjige, gramate, antiminse i dr.

Sa bakarnih ploča otisnuo je prvu Kaligrafiju, 1759. godine.

Dve godine je radio kao blagajnik Vićentija Jovanovića-Vidaka u Temišvaru. U štampariji Dimitrija Teodosija u Veneciji bio je revizor od 1768. do 1770. godine. U toj štampariji objavio je Slavenosrpski magazin 1768, prvi srpski i južnoslovenski časopis. Bio je korektor u tipografiji Josifa Kurcbeka u Beču (1783–1784).

Teško bolestan, 1784. dolazi iz Beča u Novi Sad svom prijatelju Josifu Jovanoviću Šakabenti. Na vladičinom majuru na Sajlovu kod Novog Sada život mu se ugasio 19. januara 1785. godine. Ostavio je za sobom raznovrsna dela – bakrorezačka, kaligrafska, poetska, bogoslovska, pedagoška, istoriografska, publicistička, naučno-ekonomska i dr.

Foto: PrtSc/Biblioteka Matice srpske

Žitije Petra Velikog objavljeno je u četiri izdanja: dva anonimna pod naslovom Žitije i slavnija dela gosudarja imperatora Petra Velikago samoderžca vserosijskago (Venecija 1772), ilustrovano izdanje pod naslovom Istorija o žitiji i slavnih delah velikago gosudarja imperatora Petra Pervago samoderžca vserosijskago (Venecija 1772, ali zapravo 1774) i rusko izdanje, štampano u Sankt Peterburgu 1774. godine.

Ilustrovano izdanje je retko i ima posebnu vrednost, jer je opremljeno bakroreznim ilustracijama (medalje, karte, planovi). U prvom tomu nalazi se 47 bakroreznih priloga, a u drugom 20.

U BMS postoji prvi tom ilustrovanog Žitija s kraćim predgovorom i komplet (oba toma) s dužim predgovorom. Komplet je posebno zanimljiv zbog zapisa koje sadrži. Od njih posebno se ističe beleška s podatkom da je Petar Stefanović (liferant nacionalnih knjiga iz Zemuna) dobio ove knjige na poklon od Zaharije Orfelina.

Elektronski katalog izložbe sadrži najvažnije podatke o životu i radu Zaharije Orfelina, pregled izdanja Žitija Petra Velikog, sa komentarima o njihovim karakteristikama i hronološki pregled literature sa signaturama.

Autorke izložbe su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin, a urednik je Selimir Radulović.

Postavka elektronske izložbe može se pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 1. do 28. februara 2022. i na sajtu: bms.ns.ac.rs.

Novosađanka Gorana Raičević nagrađena za knjigu o Crnjanskom

Preuzmite android aplikaciju.