Поводом сто тридесет година од рођења Ксеније Атанасијевић, у холу централне зграде Градске библиотеке (Дунавска 1, први спрат) постављена је изложба.
Ксенија Атанасијевић (1894–1981) била је одличан познавалац комплекса езотеријских доктрина и своје лично етичко учење засновала је на метафизичким основама које су поставили Кришна, Буда, Хераклит, Питагора, Сократ и Христ.
Уочавала је да у свести савременог човека далеко јаче делују егоистичке и саможиве тежње од љубави према ближњем, према човеку и човечности.
Љубав и прирођену благост према људима сматрала је дужношћу и унутрашњом врлином коју је неопходно развити како би се превладало слепило ума, потврђено у нетолерантним односима између људи, заједница и нација.
Њен основни указ и став био је да је спознаја дужности моралног усавршавања личности и оплемењивања социјалних односа услов превладавања и транспоновања аксиолошког принципа зла у принцип добра.
Еманципација свести постиже се кроз дубоко прочишћење етичности и кроз свесно обделавање духовности и њених принципа.
Преузмите андроид апликацију.
