U svetsku istoriju arhitekture upisali su se Antoni Gaudi, Le Korbizje, Frenk Lojd Rajt, dok se u nacionalnoj arhitekturi ističe ime Dragiše Brašovana.
Naši prostori mogu da se pohvale značajnim građevinama ovog arhitekte, a pogotovo Novi Sad koji je prepoznatljiv po kompleksu Banovine, palati Radničke komore, kao i Glavnoj pošti. Projektujući ove građevine ostavio je neizbrisiv trag u izgledu grada.
Nakon veoma uspešne realizacije izložbe u Galeriji Matice srpske, koju je posetilo preko 5000 posetilaca, u ponedeljak, 15. januara u 18.00 sati izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovanaotvorena je u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratile dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, msr Biljana Jotić, direktorka Muzeja primenjene umetnosti i prof. dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, dok je izložbu svečano otvorila Danijela Vanušić, pomoćnica ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, nakon čega je publiku sa izložbom upoznala Ivana Janjić, kustoskinja
Izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana predstavlja preko 100 eksponata – slika, skulptura, crteža, stilskog nameštaja, dela primenjene umetnosti i dokumentarnog materijala koje su naslednice ovog znamenitog srpskog arhitekte, supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev, poklonile Galeriji u periodu od 2020. do početka 2023. godine.
Javnost će prvi put imati mogućnost da vidi predmete i dela koja govore o privatnom životu arhitekte i doprinose boljem razumevanju njegovog lika i dela. Izložba pruža posetiocima sasvim drugačiji pogled na Brašovana kao supruga, očuha, estetu, ljubitelja umetnosti i prijatelja. Svi ovi predmeti, koji su bili deo enterijera u kući u ulici Strahinjića bana u Beogradu, na jedinstven način govore o ukusu i opredeljenjima znamenitog arhitekte, kao i o njegovom porodičnom životu.
„Kupuje stari nameštaj, prepravlja ga, doteruje, prodaje, kupuje novi. On sve to radi sa istinskim uživanjem i u svemu tome ima nečeg pomalo naivnog, pomalo detinjastog uživanja života” – pisao je o Brašovanu istaknuti istoričar arhitekture Zoran Manević. Njegov dom postao je deo prostora Galerije, njenih salona i hodnika i samim tim neraskidivi deo identiteta muzeja.
Izložbu prati dvojezični katalog sa tekstovima dr Darka Polića, arhitekte i Ivane Janjić, kustoskinje, dokumentarni film Radio-televizije Vojvodine i virtuelna 3D rekonstrukcija prostora u kom je Dragiša Brašovan živeo, koji je realizovala msr Snežana Mijić, konzervatorka.
Tokom trajanja izložbe publika će imati priliku da se kroz prateći program u vidu stručnih kustoskih vođenja, predavanja i projekcije filmova upozna sa životom i delom Dragiše Brašovana i arhitekturom HH veka.
Realizaciju projekta omogućilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Izložba će moći da se pogleda do 10. marta u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.
Preuzmite android aplikaciju.
