Изложба икона ликовне колоније свештеномученика Рафаила Момчиловића отворена је до 17. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада и може да се погледа уз прописане мере заштите.
Допринос култури
„Сликарске колоније код нас трају одавно. Прву је, пре више од једног века, тачније 1905, уприличила знаменита Надежда Петровић у Сићеву, омањем месту покрај Ниша, које је убележено у културну мапу Србије.
Од тада је сличних састајања било небројено. Одликовала су се различитим концептима и вредносним нивоима, превасходно текуће праксе.
Броју ретких, која се ослања на престижне узоре домаће традиције, треба приписати сазиве у Дероњама, што дуго и успешно трају.
Они окупљају реномиране ствараоце који припадају ширем генерацијском кругу, почев од млађих што тек ступају у ликовни живот, преко средње, која налази или је нашла место на уметничкој сцени, до старијих, утемељених у токовима новијег сликарства.
Ликовна колонија у Дероњама је посвећена свештеномученику Рафаилу Момчиловићу, чији се живот у њему зачео. Упоредо с монашким позивом, у школи Кирила Кутлика је (заједно с Надеждом Петровић) стекао прво, а нешто касније узорно сликарско образовање.
Живописао је иконе, портрете савременика, жанр сцене и мотиве из окружења, чиме је обогатио домаћу уметност.
Досадашњи учиниоци сусрета у Дероњама показали су висок степен извођачке вештине. Настојали су да светитељски образ прикажу у најбољем светлу, да га приуште посматрачу и удену га у његову свест.
Улога иконе се тиме одвија на размеђи овоземаљског видљивог и оноземаљског невидљивог света, уздигнутог на раван духовних допираја.
Потреба за иконом није ишчезла. Напротив, она и надаље опстаје као важан чинилац вере и пажње њених идолопоклоника.
На најбољи начин то показује ова смотра залога ликовних сусрета у Дероњама, који су изнедрили замашан број дела, разнолико испричаних, стилски профилисаних исказа. Она сведоче о следу значајних постигнућа, чији учинак трудом особног залагања појединаца траје на добробит српске културе.”
Преузмите андроид апликацију.
