Изложба „Хорос Срба светитеља” – иконе Јелене Хинић на фотографијама Радета Ковача биће отворена 8. фебруара у 19:00 часова у Културној станици Свилара.
Цркву као грађевину изнутра обасјава њен хорос и њему су од старине ктитори и мајстори украшавања поклањали достојну пажњу. Ипак, једном постављено, ово кружно светило у храмовима, упркос својим димензијама, неретко измиче пажњи верника, која се, кроз његов прстен и ланце који га носе, више упућује зидним сликама, када је поглед уперен навише.
Тако је и са хоросом цркве Светог Саве на Врачару, чија се огромна кружница чини маленом у амбијенту небопарних сводова и куполе, који блистају златом мозаика.
Ова изложба стога има за циљ да овај храмовни хорос „спусти на земљу“, те да верницима и свим поклоницима православне уметности приближи ово ремек-дело савременог иконописа, посредством репродукција, али и мајсторских фотографија.
Много је надахнућа и промишљања потребно да се подигне и украси свака црква, а тај задатак је посебно сложен и осетљив када се ради о тако величанственом храму какав је Светосавски.
У стварању ликовног програма непрегледних зидова и широког иконостаса може се изгубити из вида колико је значајна декорација једног хороса, али се то у овом случају није догодило.
Задатак је успео пре свега захваљујући избору мајстора-иконописца, Јелене Хинић, којој је не само указана част и дата света дужност, већ и поклоњени поверење и широка слобода да, са благословом почивше успомене патријарха Иринеја, осмисли коначни избор светитеља који ће бити приказани.
Јелена Хинић је, пре свега, морала да начини њихов избор, те да из својеврсне галаксије светих Срба одабере једно смислено сазвежђе.
У ствари, одабрала је два, јер је ову скупину пажљиво поделила на две целине: спољашњи и унутрашњи прстен хороса. Таква замисао је, уз тежњу да се не изостави ниједан род националних светитеља, изнедрила изузетно доследну и хармоничну целину са два лица.
Поред тога, Јелена Хинић је и дипломирани историчар уметности, те стога и велики познавалац српског средњовековног и потоњег традиционалног црквеног стваралаштва. Из обиља осведочених узора она је и овом приликом знала да одабере оне који највише одговарају прилици. Ликови светих верни су колико је год то могуће, а иконографски обрасци и детаљи – одећа, инсигније, атрибути – изабрани су из репертоара осведочених, древних остварења која су издржала сваки испит времена.
Традиционално, иконе нису биле на овај начин излагане, већ увек одмах после израде и благослова постављане на места која су им била намењена. Данас, постоји оправдање и разлог да се иконе и на овај начин приближе публици. У овом, случају, истина, ради се и репродукцијама, управо зато што су оригинална остварења заиста већ тамо где треба да буду.
Али, изложба је оправдана јер је неопходно јавности из близине показати оно што у висинама под куполом храма Светог Саве морају гледати са велике дистанце.
У помоћ је, стога, прискочио мајстор и посвећеник фотографије („светлописа“), Раде Ковач. Његов допринос је изузетан, а на неки начин отеловљује различиту улогу коју је фотографија имала у два сукцесивна историјска периода. Првобитно, она је била документ за савременике и потомство, објективно сведочанство о томе како неко или нешто изгледа.
Управо ту функцију испуњавају велике, 1:1 репродукције појединачних икона, на којима се виде сви детаљи и мајсторство оригинала. Углови посматрања које је одабрао су тако истанчани да се на њима откривају колико намера аутора, толико и „случајни“ синхроницитети.
Наиме, пажљивим посматрањем тих фотографија, могу се на њима уочити изузетно интуитивне везе између одрабраних појединачних светитеља на хоросу са личностима у позадини, представљеним на мозаицима храма Светог Саве. Стога је ова изложба и позив посетиоцима да те везе сами откривају и у томе налазе душевно задовољство.
Преузмите андроид апликацију.
