Izložba Dunje Branovački biće otvorena 11. aprila u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i uz propisane mere zaštite moći će da se pogleda do 2. maja.
U momentima nesigurnosti i teskobe, usmeravamo pogled ka unutrašnjosti svoga bića, otkrivajući u tom prostoru simbole i slike koje nas pokreću. Ko smo mi, šta je ono što nam je važno, gde su strune našeg srca?
Zemlja, seme, hleb, krv, kost, oko, dodir, pokret, ritam, maska, ples. Pokret postaje ritual u kome sebe uvek iznova otkrivamo, a ovo otkrivanje istovremeno je divno i strašno. Unutar jasno definisanih granica i pravila plesnih rituala, imamo mogućnost da budemo slobodni.
Svesti tango samo na ideju tužne misli koja (se) pleše znači ozbiljno potceniti ovaj ples. Plešemo ono što je u nama, najiskrenije moguće u datom trenutku.
To može biti tuga i melanholija, bol, nostalgija za sivim uličicama u sumrak u gradu koji nikada nismo posetili, ali takođe i radost zbog ponovnog susreta, nežnost ili bes. Ono što jesmo, stalno se menja. U skladu sa tim, menja se i način na koji plešemo.
Ova izložba posvećena je plesnim momentima u kojima sam spoznala nešto o sebi, i plesnim partnerima koji su mi to omogućili.
Dunja Branovački (1985, Senta) osnovne i master studije je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U svojim radovima proučava stvarna i izmišljena čudovišta, prirodu, zbirke, maske, vizuelne liste i kabinete čudesa. Član je UPIDIV-a i SULUV-a.
Predavanje Muharema Bazdulja 13. aprila na jutjub kanalu KCNS
Preuzmite android aplikaciju.
