Kandidatkinja na predsedničkim izborima francuske desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koja podržava ruskog predsednika Vladimira Putina i zalaže se za smanjenje francuskih kotizacija EU, ušla je u drugi krug i unela nervozu u EU i NATO, ocenjuje portal Politiko.
Projekcije agencije Ipsos sugerišu da je francuski predsednik Emauel Makron osvojio 28,4 odsto glasova na kraju jučerašnjeg prvog kruga glasanja, a njegova glavna rivalka Marin Le Pen, osvojila je, prema istim projekcijama, 23,4 odsto glasova.
Rezultati prvog kruga upućuju na zaključak da će oči međunarodne političke javnosti i država, kako u Evropi tako izvan Evrope, biti uprte ka Francuskoj.
Le Penova je izazvala uzbunu izjavom da želi da povuče Francusku, jedinu nuklearnu silu u EU iz integrisane komandne strukture NATO kako ne bi više bila „u zamci sukoba koji nisu francuski“.
Taj stav je izazivao posebnu zabrinutost u ovom trenutku jer uprkos tome što je osudila rusku invaziju na Ukrajinu, Le Penova već dugo uživa u prijatnim odnosima sa Kremljom i dobija kredite od ruske banke.
Ako bi Le Penova uspela da pobedi Makrona u drugom krugu, 24. aprila, ona bi takođe nanela potencijalno fatalnu štetu funkcionisanju Evropske unije.
Iako je njena stranka Nacionalno okupljanje odustala od ideje da napusti EU, Šengensku zonu slobodnog kretanja i evro, Le Penova je uglavnom ostala evroskeptik.
Ona se zalaže se za smanjenje francuskih kotizacija EU i promoviše koaliciju sa državama kao što su Mađarska i Poljska, kojima upravljaju političari desničarskih uverenja i njeni istomišljenici.
Le Penova je najavila da namerava da poveća broj osoblja na graničnim prelazima kako bi se uveo red i uspostavila striktna kontrola robe koja ulazi u Francusku.
Ona takođe želi da ponovo pregovara o Šengenskom sporazumu koji je ocenila kao „neprimenjiv“ i da ga zameni pojednostavljenim graničnim proverama za građane EU.
Ovo je treći put da se Le Penova kandiduje na predsedničkim izborima i ove godine je ostvarila svoj najveći uspeh u prvom krugu.
Iako ankete pokazuju da bi Makron trebalo da zadrži predsedničku funkciju nakon drugog kruga glasanja, borba za novi mandat u Jelisejskoj palati biće daleko neizvesnija nego na izborima 2017. godine, kada se takođe nadmetao sa Le Penovom.
Do drugog kruga će se pažljivo analizirati svi preokreti jer će saveznici pokušavati da odgonetnu, između ostalog i da li će Pariz ostati pouzdan partner u ratu protiv ruskih snaga u Ukrajina.
Debata zakazana za 20. april će verovatno biti odlučujući susret u kojem će Le Penova pokušati da projektuje uglađeniji i artikulisaniji imidž od nastupa u javnosti tokom izborne kampanje pre pet godina.
U želji da privuče neke birače Le Penove, Makron je obećao da će rešiti pitanja troškova života na kojima je tokom kampanje insistirala Marin Le Pen.
„Jedini plan za jačanje kupovne moći građana imamo mi“, poručio je Makron.
Preuzmite android aplikaciju.
