У завршници Петропавловског поста, прославља се један од три најважнија рођендана у Цркви – рођење светог Јована – Пророка, Претече и Kрститеља Господњег.
Рођењу овог светитеља посвећен је данашњи велики празник – Ивањдан.
Ивањдан je хришћански празник којим се обележава рођење Светог Јована Крститеља.
Ниједан светитељ нема толико пута спомен у години – обележава се рођење, усековање, сабор, три обретења Светог Јована чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и све догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.
Срби га посебно поштују и као заштитника две врло важне установе – кумства и побратимства.
Народно празновање Ивањдана потиче из предхришћанског периода, од ратарског култа у којем се слави сунце када у време летње дугодневице исијава највећу снагу, као и почетак жетве.
Брање лековитих трава и плетење венца
Међу низом живописних обичаја везаних за тај дан посебно место има брање лековитих трава и плетење венаца од ивањског цвећа, праћено песмом девојака.
У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре (кресови) око којих се играло и певало.
Према обичајном календару, три дана пре и три дана после празника, не улази се у виноград.
Kаже се да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Празник увек пада у време Петропавловског поста, па се овог дана не мрси.
Преузмите андроид апликацију.
