У сусрет Међународном дану борбе против злоупотребе дрога 26. јуну 2023. године Специјална болница „Вита“, традиционално, већ осми пут, спровела је истраживање о ризичним облицима понашања младих.
Испитивање је спроведено почетком јуна 2023. год. на узорку од 400 младих старости од 15 -30 година на територији Новог Сада, методом случајног узорка.
Резултати су показали да је чак 30,5 % испитаних пробало неку од дрога, што је за пар процената неповољнији резултат у односу на нека од претходних истраживања. Као доминантна дрога и даље се појављује марихуана у 52,4 % случаја а затим следе кокаин и амфетамини са по 14,2 % учесталости конзумирања. Поред наведених у значајном проценту се злоупотребљава и екстази 10,7 %, ЛСД 3,6 %, док је учесталост конзумирања хероина код испитаних 0,7%. Задржан је тренд раста нивоа злоупотребе кокаина и амфетамина из претходних година, који су за илустрацију у истраживању из 2016. године били присутни са 4,7 % кокаин и 9,7 % амфетамини.
Такође, подаци да 62,8% младих познаје некога у свом непосредном окружењу ко користи дроге и да је њих чак 60,3% било директно понуђено са неком дрогом говоре и даље о високом нивоу доступности и сам тим и изложености младих дрогама, као и све мањој социјалној инхибицији оваквог понашања видљивој у све отворенијој понуди других са дрогом.
Ове околности су свакако и један од основних генератора ширења злоупотребе дроге код младих
Једнако тако можемо говорити и о недовољној припремљености младих на овај ниво изложености дрогама кроз присуство бројних заблуда и предрасуда.
Млади су склони ризичним ставовима да је дрогу могуће контролисано узимати без тежих и дугорочнијих последица, повремено у „посебним приликама“ што подржава чак 41,3 % испитаника или су склони да оправдавању поделе дрога на „лаке“ и „тешке“ у чак 76,5% случајева у овом истраживању. Слични резултати су добијани и претходних година.
Када дају оправдање да је нешто „лакше“ и помисле да је могуће имати контролу над тим, млади неретко калкулишу да у неким за њих „посебним приликама“ пробају неку од супстаници. Ако се то деси, наравно ризик је немерљив јер нико, апсолутно нико не може да гарантује да „пробање“ неће прерасти у учесталу злоупотребу и завршити се са неким од облика болести зависности или да ће наићи на неку дрогу из „кућне лабораторије“ и са једним, појединачним узимањем угрозити свој живот. Због тога је важно пре свега код младих радити на разбијању управо ових најчешћих заблуда о дрогама, каже Милан Влаисављевић, директор Специјалне болнице „Вита“.
У истраживању је сагледаван и начин на који се млади информишу о дрогама и болести зависности, извори информисања који утичу на формирање ставова, самим тим и на њихово понашање.
Резултати су показали да су родитељи, т,ј породица присутни свега у 10% као извор информисања, а слично је и са другим ауторитетима као што су школа, лекари са 10,4%. Нешто учесталији извор информисања је социјално окружење, тј. друштво младе особе са 18,9 %.
Као доминантан извор информисања са преко 60% се јављају уопштено медији, при чему је мањи утицај тзв. традиционалних медија (ТВ, радио, штампани медији) са неких 12,5%, док је „остатак“ од преко 48% везан за информисање преко интернета (пођеднако портали, yоутубе) и доминантно „друштвене мреже“ са 25,5% утицаја. Ове околности би свакако требало узети у обзир приликом креирања превентивних програма намењених младима.
Специјална болница „Вита“ сваке године спроводи истраживања на теме ризичних облика понашања младих са посебним акцентом на злоупотребу дрога, алкохола и коцкања у циљу подизања свести о штетности и последицама оваквих облика понашања.
Преузмите андроид апликацију.
