Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu su otkrili novi deo ljudske evolucije, pokazavši da preci čoveka potiču od susreta dve sada nestale vrste ljudi pre oko 300.000 godina.
Analizom DNK modernih ljudi, naučnici su otkrili da su se preci čoveka pre 1,5 miliona godina podelili na dve različite vrste, slične razdvajanju šimpanzi i bonobo majmuna, piše britanski „Tajms“.
Nakon 1,2 miliona godina, te dve grane ljudske evolucije su se ponovo susrele i međusobno ukrstile, stvarajući genetski osnov od kojeg potiču svi moderni ljudi.
Ta istraživanja, objavljena u časopisu „Nature Genetics“, ukazuju na to da je oko 80 odsto genetskog materijala čoveka poteklo od populacije koja je bila na ivici izumiranja, verovatno sa samo nekoliko stotina jedinki, pre nego što je došlo do ključnog susreta.
Prema rečima naučnika Ajlvina Skalija sa Kembridž Univerziteta, nakon razdvajanja te dve populacije, jedna je prošla kroz ozbiljan period smanjenja broja jedinki, što je ukazivalo na to da je bila smanjena na vrlo mali broj pre nego što je postupno počela da se oporavlja tokom milion godina.
Ta populacija, koja je verovatno smanjila broj zbog naseljavanja novih teritorija, kasnije je dala većinu ljudskog genoma.
Druga vrsta, odgovorna za manji deo genoma, ostavila je trag u genima vezanim za funkciju mozga, što bi moglo da igra ključnu ulogu u ljudskoj evoluciji, smatra naučnik Trevor Kazins, lider istraživanja.
Do sada je važilo mišljenje da je homo sapiens nastao u Africi između 200.000 i 300.000 godina, potičući od jedne linije.
Međutim, novo istraživanje pokazuje mnogo složeniju sliku ljudske evolucije.
Istina iza izreke „upala mu sekira u med“: Kako je nastala i šta znači?
Preuzmite android aplikaciju.
