Самит Г20 одржан у индијској престоници Њу Делхи био је прилика да најутицајније светске државе поново седну за један сто и продискутују о горућим глобалним темама, као што су економска криза, климатске промене, али и да наставе борбу за што боље позиционирање у међународној геополитичкој арени.
Нема сумње да су Русија и Кина чињеницом да нису биле представљене на највишем нивоу послале својеврсна порука осталим учесницима самита. Иако се у западним медијима најчешће помиње да су узроци изостанка Си Ђипинга лоши односи његове земље са Индијом, а Владимира Путина страх од хапшења, чини се да је то ипак далеко од истине.
Наиме, они аналитичари који објективно сагледавају ситуацију указују на јасну намеру Кине и Русије, исказану и на последњем самиту БРИКС-а, да заједнички раде на сузбијању доминантног утицаја Запада. Између осталог и кроз умањивање значаја међународних институција у којима САД и њихови савезници имају водећу позицију, а Г20 је управо једна од таквих организација.
Својим недоласком лидери Кине и Русије шаљу јасну поруку да нису задовољни садашњим функционисањем Г20 и да су спремни да јој траже алтернативу, ако у тој организацији већ нема довољно спремност за унутрашње преуређене.
Нема сумње да су западне земље свесне тежњи Москве и Пекинга да за себе вежу највећи део земаља у развоју. Уосталом, одлуке донете на недавном самиту БРИКС-а у Јужној Африци, о ширењу и унутрашњем оснаживању те организације, су ништа друго до потврда тих планова. Управо зато САД и њихови савезници су у Њу Делхију покушали да понуде одговор на ту стратегију Кине и Русије.
Укључивање у Г20 Афричке уније, што је одлука од историјског значаја, је ништа друго до покушај Запада да се тај део света отргне од све јачег загрљаја Москве и Пекинга. Додамо ли на то да је и Европска унија чланица те организације, онда нам постаје јасно да ту више нема говора о групи 20 најразвијенијих држава, већ да се ради о покушају ширења тог некад ексклузивног клуба на што више земаља и то оних у развоју. Самим тим, можемо закључити да од самита у Њу Делхију, Г20 дефинитивно мења своју унутрашњу структуру и да потпуно одбацује досадашњу улогу ексклузивног клуба најмоћнијих земаља света, како би постао средство за очување утицаја запада у земљама у развоју.
Посебну улогу у тој политичкој игри Запада има Индија. Наиме, Индија и Кина су традиционални ривали, ради се о земљама са приближним бројем становника и великим људским потенцијалом. Најавом америчког председника, на самиту Г20 у Њу Делхију, да са савезницима планира уложити десетине милијарди долара како би се Индија инфраструктурно што боље повезала са Блиским истоком и Европом, Запад жели да створи алтернативу Кинеском пројекту Појас и пут.
Односно, свесни су на Западу да не могу директно парирати кинеској експанзији. Што због ограничених потенцијала, посебно прескупе радне снаге, а што због нарушеног угледа у земљама у развоју услед колонијалног наслеђа и вишевековног експлоататорског односа. Управо зато потребна им је Индија, држава нарастајуће моћи, која и сама припада земљама у развоју, а има капацитета да парира кинеској експанзији.
Како сад ствари стоје премијер Индије Нарендра Моди је спреман да учествује у том америчком пројекту и то заједно са Саудијском Арабијом и УАЕ. Тиме Индија, али и ове две богате заливске државе, показују да неће бирати између Запада са једне и Кине и Русије са друге стране. Него ће истовремено бити део и БРИКС-а и Г20, користећи потенцијале и Истока и Запада како би се што брже економски развијали.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
