Novi Sad je grad bioskopa koji je korak uz korak sa svetom po filmskim projekcijama – od kraja 19. veka kada su Novosađani pogledali prvi film, preko putujućih bioskopa u nedostatku pravog prostora i savremenih bioskopa koji su bili među modernijima u Evropi, do danas kada ovde postoji i alternativna bioskopska scena.
Paradoksalno, Novi Sad je u prvoj deceniji 2000-tih ostao bez ijednog od njih, no ponovo radi bioskop, a čini se da mu se Novosađani uvek jednako raduju.
U prošlosti ih je grad krasilo više nego danas, pa su, osim u centru grada, Novosađani gledali filmove u salama u Petrovaradinu, na Telepu ili Detelinari. Cena karata pri prvim bioskopima nije bila za svačiji džep, ali su ga uprkos tome posećivale sve generacije.
Pretrpevši istorijske, odnosno društvene promene, bioskop u Novom Sadu ima zavidnu tradiciju, a Novosađani s pravom dobijaju epitet filmofila.
Nakon Drugog svetskog rata trčalo se na neki ruski, francuski, engleski ili domaći film, ubrzo će se i prva glumica obnažiti kupajući se u jezeru u švedskom filmu „Igrala je samo jedno leto“, a onda se pojavljuju i prvi tapkaroši u Novom Sadu, pa bioskopski život dobija sav svoj čar u našem gradu.
Danas, osim svetskih hitova u megalomanskim salama, možemo pogledati i alternativnija ostvarenja u prostorima poput „KS Svilara“, „CK13″, „Doma b612″, „LAB-a“ i drugih.
1986. – Prva filmska projekcija u Novom Sadu
Manje od godinu dana nakon premijerne svetske filmske projekcije u Parizu, Novosađani su pogledali prvi film, i to u „Pozorištu Dunđerskog“ koje se nalazilo u dvorištu hotela „Vojvodina“, a list „Branik“ ga je najavio kao prvu veštačku predstavu za sugrađane.
Dvorana „Tivoli“
Dvorana „Tivoli“, koja se nalazila na poljani kod današnjeg Muzeja Vojvodine, je prvo mesto u Novom Sadu gde su igrane predstave i prikazivani filmovi. Sa kapacitetom od oko 200 do 300 gledalaca, Tivoli je okupljao ljubitelje avanturističkih filmova i burleske, praćenih muzikom tamburaša ili harmonikaša.
Ovde su 1912. prikazani Igoovi „Jadnici“, prvi dugometražni film, a cena karte bila je 20 krajcara. Uzimajući u obzir to da je, recimo, kilogram govedine u ovom periodu koštao 12 krajcara, ova vrsta zabave nije bila za svačiji džep. Upkos tome, „Tivoli“ je okupljao mahom đake i vojnike, a atmosfera u dvorani je bila opuštena do te mere da nije bilo čudno da se naglas komentarišu filmovi i predstave. Pošto je dvorana „Tivoli“ imala različite namene, ne smatra se prvim stalnim bioskopom.
Bioskop „Apolo“
1910. godine izgrađen je prvi stalni bioskop u Novom Sadu – „Apolo“, današnji istoimeni tržni centar na Trgu slobode. Bioskop je izgrađen prema nacrtima budimpeštanskog arhitekte, a vlasništvo je pripadalo „Apolo“ projektografu, deoničarskom društvu na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom Novog Sada, advokatom Stevanom Adamovićem.
Apolo je okupljao otmeniju i obrazovaniju publiku od one u „Tivoliju“. Adamović je čak želeo da snimi film o Novom Sadu, kako bi privukao narod u još većem broju i sa idejom da uloge podeli Novosađanima. Međutim, u dogovoreno vreme na korzu se okupilo toliko ljudi da snimatelji nisu mogli da rade, te je film snimljen na drugim lokacijama.
Filmovi Apola su nabavljani iz Budimpešte i bili praćeni vojnom muzikom. Ubrzo nakon što su se u svetu pojavili zvučni filmovi, „Apolo“ je bio spreman i za ovu bioskopsku novotariju. Tako je 1930. prikazan film „Pevajuća luda“ sa pevačem Alom Džonsonom u glavnoj ulozi. Kao preteča današnjih popularnih „lovebox“ sedišta u bioskopu, ovde su se takođe nalazile lože za parove, odvojene zavesom, kao i lože za porodice.
Tokom Drugog svetskog rata, bioskop je preimenovan u „Nemezeti“, a naziv mu se vraća nakon oslobođenja.
Bioskop „Korzo“
Šest godina nakon otvaranja „Apola“, otvorio se drugi stalni bioskop u Novom Sadu – „Korzo“. Izgrađen je u Zmaj Jovinoj 4, u dvorištu današnje pivnice Gusan, jednog od omiljenih novosadskih mesta za predah.
Ovde je premijerno prikazan film koji je sniman u Novom Sadu – „Detektiv kao lopov“ autora Vladimira Totovića iz 1916. godine. Samu zgradu projektovao je Anton Tikmajer 1901. godine za potrebe fotografskog ateljea.
Bioskop Odeon
1924. godine izgrađen je bioskop „Odeon“ prema projektu Avgusta Najara u dvorištu današnje Vojvođanske banke, nekadašnjeg Grand hotela Majer.
Odeon je u posleratnom periodu preimenovan u bioskop „Slavica“, prema prvom domaćem filmu, a od 1953. godine u „Bioskop Doma JNA“ koji je bio karakterističan po ratnim i akcionim filmovima.
Tridesetih godina su osnovani i bioskopi „Uranija“ (ugao Trga galerija i Vase Stajića), „Reks“, budući Narodni bioskop (Tanurdžićeva palata), kao i „Luksor“ u ulici Jovana Subotića.
Bioskop Palas (Jadran)
Najveće hitove Čarlija Čaplina, Novosađani su gledali u bioskopu „Palas“, budući Jadran koji je podignut 1940. godine. Novosađani su u ovaj bioskop hrlili da vide i Šerloka Holmsa kojeg je igrao Džon Barimor. Od ljubavnih filmova najgledaniji su bili oni sa Gretom Garbo, Ramonom Novarom i Marlen Ditrih.
„Tribina mladih“
1954. godine osnovana je „Tribina mladih“, koja će odigrati važnu ulogu u bioskopskom životu Novog Sada, najpre kao letnja pozornica u Katoličkoj porti, a danas kao „Kulturni centar Novog Sada“ u kojem se nalazi bioskopska sala i gledaju filmovi sa alternativne scene.
U periodu od 1961. do 1973. godine glavni urednik Tribine mladih bio je čuveni filmski reditelj Želimir Žilnik, dobitnik Zlatnog medveda.
Bioskop „Arena“
1969. godine, Novi Sad dobija savremeni bioskop „Arenu“, jedan od najlepših evropskih bioskopa.
Kapaciteta oko 700 mesta, ovo je bio i jedan od najmodernijih bioskopa u Evropi, za čiju je akustiku bio zadužen Vasa Dimić, višegodišnji tehnički direktor Radija Novi Sad. Prva projekcija bila je „Labudovo jezero“.
Arena je beležila veliku posetu, posebno uzimajući u obzir tadašnji broj stanovnika, pa je tako jedne godine zabeleženo čak 200 000 gledalaca. Periodično, posećenost bioskopa je zavisila i od filmova koji se u njemi prikazuju, pa je tako „Narodni bioskop“ okupljao filmofile koji su dolazili zbog Brusa Lija, na čak deset projekcija dnevno, dok je Arena tada davala tri filma dnevno.
„Jadran“ je bio najposećeniji za vreme filmova sa Mister Binom, kada je na sedam projekcija u danu okupljao i po 2000 ljudi, dok je „Arena“ davala Spilbergov „Izgubljeni svet“ i puštala ga jednom dnevno.
Zvezda film Novi Sad
Osnovana 1977. godine, „Zvezda film Novi Sad“ je društvena radna organizacija i kinematografsko preduzeće za uvoz, proizvodnju i distribuciju filmova.
„Apolo“ postaje bioskop „Zvezda“, a preduzeće je obuhvatalo i druge objekte – „Narodni bioskop“ u Tanurdžićevoj palati, „Jadran“, „Arenu“, „Letnji bioskop“ u Katoličkoj porti, „Stražilovo“ u Sremskim Karlovcima, „Dunav“ u Petrovaradinu, „Narodni“ u Futogu, „Slovan“ u Kisaču, ali i zgradu Novosadskog pozorišta u Jovana Subotića. Neki od najpopularnijih Zvezdinih filmova bili su „Lude godine“, „Pjevam danju, pjevam noću“, „Došlo doba da se ljubav proba“, „Majstori, majstori“, „Ljubi, ljubi, al’ glavu ne gubi“, „Špijun na štiklama“ i drugi.
Bioskop „Apolo“ je srušen 1979. godine u narednom periodu Reks postaje poslovni prostor, Odeon magacin Vojvođanske banke, a Dunav i Bačka su zatvoreni zbog slabe posete.
Bioskopi za vreme NATO agresije
Za vreme NATO agresije bioskopi su radili svakodnevno i to zahvaljujući „Centar filmu“ koji je obezbedio veliki broj domaćih filmova. Baš 24. marta, na dan početka bombardovanja, bioskopi su bili puni: u „Areni“ su se davali „Nož i Maćeha“, a u „Jadranu“ film „Zaljubljeni Šekspir“.
Novi Sad bez bioskopa
2008. godine „Arena“ i „Jadran“ prestaju sa radom. Poslednja projekcija u „Areni“ bila je „Zrno utehe“, iz filmskog serijala o Džejmsu Bondu. Nakon toga, Novi Sad je neko vreme bio bez bioskopa.
Nova era novosadskih bioskopa
Posle dvogodišnje kinematografske „suše“, „Arena“ se renovira sa šest najsavremenijih bioskopskih sala, a pored nove-stare Arene, u Novom Sadu danas postoje još dva bioskopa Sinestar sinemas u TC Big (2015) i Sinepleks u TC Promenada (2018).
Preuzmite android aplikaciju.
