Дан српског јединства, слободе и националне заставе 15. септембар сведочи о једној од највеличанственијих победа у многовековној историји Србије – пробоју Солунског фронта до кога је, како подсећа историчар Дејан Ристић, дошло на данашњи дан 1918. године када се на врху Кајмакчалана победоносно завијорила српска застава.
„Зато празник обухвата не само јединство и слогу већ и националну заставу и слободу“, рекао је Ристић за Танјуг поводом празника српског народа.
Ристић је нагласио да ако постоји датум када се пледира ка слободи, независности, поносу због припадности српском народу, то је 15. септембар.
Он подсећа и да бројне друге старе европске државе имају празничне датуме када славе националне и државне симболе, химну и заставу.
„Драго ми је што је наша земља увела овакав празник, а избор датума је био апсолутно историјски исправан“, рекао је Ристић и подсетио да је пробој Солунског фронта и увод у почетак краја Првог светског рата.
„То је оно што треба да се зна и са поносом треба изговарати и сведочити, а многи су то и ван граница наше земље заборавили, свесно или несвесно, намерно или случајно. Пробој Солунског фронта означио почетак краја Првог светског рата, да није било те величанствене победе из претходно величанствене борбе од 1914. до 1918. године Први светски рат би трајао би знатно дуже и однео много више живота“, рекао је он.
Наглашава да је прва велика савезничка победа у Првом светском рату српска победа, победа српског оружја и српског срца – Церска битка.
„Један од највећих, ако не и највећа последња одлучујућа победа у Првом светском рату је пробој Солунског фронта. Рат је почео на нашој територији, нападом Аустроугарске на Србију, али је окончан на нашој територији, јуришом слободе, јуришом у слободу који је трајао 45 дана, дан и ноћ до 1. новембра када је ослобођен Београд“, навео је он.
То су све, како каже, величанствени моменти наше историје, величанствени српски јуаци којима дугујемо слободу и независност.
„Њихова жртва и независност показују да слобода није нешто што је дато, већ нешто за шта се бори, несто што се чува, брижљиво, одговорно“, рекао је Ристић, који је директор Музеја жртава геноцида.
Историчар Предраг Марковић, такође, сматра да је за празник Дана српског јединства добро изабран датум 15. септембар.
Не само што је тог дана пробијен Солунски фронт чиме је омогућено уједињење свих Срба у једну државу, већ је тог дана на Солунском фронту било много Срба Пречана, а процентуално највише добровољаца било је из Грбља и Паштровића, рекао је Марковић.
„Замислите каква је то љубав била за Србију и српство, земљу коју никада нису видели, Србија је за њих била сан. То је српско јединство“, рекао је Марковић додајући да је међу добровољцима било и Срба из Америке.
Дан српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембар, обележава се од 2021. године на основу одлуке влада Србије и Републике Српске о заједничком обележавању овог датума.
Vučić prisustvovao večeri povodom 5. Demografskog samita u Budimpešti
Преузмите андроид апликацију.
