Александар Гајић, историчар и аутор монографија „140 година српско-америчких дипломатских односа“, отиснуће се на путовање свог живота у најсеверније острво насељено на планети- Свалбард. Приликом истраживања у Конгресној библиотеци, у Вашингтону, дошао је до документа који говори о уговору са Свалбардом, потписаним 1925. године и који се тиче експлоатације угља.
-Овај уговор ратификовала је влада Николе Пашића. У оригиналном облику се чува на Свалбарду и одлучио сам да тамо одем на истраживање. Дошао сам на идеју са пријатељем да успоставимо контакте са норвешко-америчком и украјинско-руском поставком и да им се придружимо у експедицији. Поред кабинетског истраживања које ће бити спроведено, подразумева и одлазак ледоломцем, бродом, што је северније могуће, ако нам услови дозволе- наглашава нам саговорник.
Александар ће се отиснути на експедицију 28. јануара и задржаће се 10 дана, а своје путовање ће документовати снимцима и фотографијама. Гајић напомиње да је управо на Свалбарду најквалитетнији интернет на свету, а сви љубитељи природних лепота и авантура моћи ће и путем друштвених мрежа да прате путовање. Како наводи, овај део Артика је био проглашен за прву слободну међународну зону, која никоме не припада, а ту је и насељавање нашег народа на те просторе.
-Нашли смо сведочанства да је ту била насеобина наших рудара, да ли као део тима руских или норвешких рудара, то ћемо видети. Након тога, направићемо јавно предавање у Новом Саду о нашем путовању. Надамо се да ћемо моћи да документујемо и аурору бореалис, поларну светлост, као и поларне медведе, лисице и разне врсте китова. Идеја је да посетимо и напуштено место, под називом Пирамида, напуштену истраживачку станицу која је некада припадала Совјетском савезу у којој се и даље налази биста Лењина. Место је напуштено 1992. године и данас је град духова. Све је залеђено, а на основу снимака које смо добили изгледа као да људи и даље живе тамо, иако је све напуштено- говори нам историчар.
Пред њим су биле висинске физичке припреме, јер температуре иду и до минус 40! Истиче да је спреман на све услове, да страха нема, јер је током протекле године посетио и Патагонију.
-Навикао сам на разне услове током 20 година свог истраживачког рада- речи су Гајића.
У монографији „140 година српско-америчких дипломатских односа“ је урадио анализу дипломатских односа између две земље и урадио интервјуе са кључним личностима политике Србије и Америке.
-Приликом истраживања пронашли смо много докумената о распаду Југославије, које ћемо објавити у допуњеном издању књиге где ће се наћи додатне ствари у вези са утицајем, позитивним и негативним, на распад- закључио је Гајић.
Ko je veliki srpski slikar na čiju izložbu hrle svi Novosađani?
Преузмите андроид апликацију.
