Ako se Njujork smatra prestonicom zapadnog sveta, njegov pandan na istoku definitivno bi bio – Istanbul.
Lepota i impozantnost koju ovaj transkontinentalni grad duguje jedinstvenoj geografiji i burnoj istoriji, opevani su i opisani nebrojeno puta, a jedan od njegovih slavnih stanovnika, nobelovac Orhan Pamuk, posvetio mu je knjigu. “Život ne može biti toliko loš“, pomislim s vremena na vreme. Jer šta god da se dogodi, mogu otići u dugu šetnju po Bosforu” – rekao je Pamuk, koji je više od šest decenija živeo u najvećem gradu Turske.
Kroz istoriju poznat kao Vizantion, Kostantinopolj i Carigrad, Istanbul se prostire na dva kontinenta i predstavlja tačku sukoba, ali i suživota zapada i istoka.
Impresivni mostovi spajaju ne samo dva dela grada, već i dva koncepta, istorijski evropski i moderni azijski deo. Naravno, moderno se može pronaći i na evropskoj, kao što se istorija može naći i na azijskoj strani, te kad je Istanbul u pitanju nema isključivih podela i definitivnih odgovora.
Ovaj grad je jedinstveni proizvod istorije kakva se piše samo na geografski najatraktivnijijm lokacijama, simbioze kosmopolitskog i tradicionalnog i mnoštva uticaja koje je teško pobrojati. Nadleću ga galebovi, miriše na ribu, đevreke i nar, a svakodnevno se u njemu prepliću sudbine čak 20 miliona ljudi koji ga zovu domom.
Nebrojene su znamenitosti koje se u Istanbulu moraju posetiti, a obilazak je najbolje započeti u samom njegovom srcu, sa Sultanahmet trga, gde se nalaze slavna Aja Sofija, palata Topkapi, Sultanahmet džamija i Cisterna bazilika.
Nekada rezidencija otomanskih sultana, danas je Topkapi palata UNESCO baština, raskošni muzej u kom se mogu posetiti na stotine soba, harem i trezor u kom se nalazi četvrti najveći dijamant na svetu.
Na svega 600 metara nalazi se i džamija s početka 17. veka posvećena sultanu Ahmetu, a nama poznatija kao Plava džamija. Ona se i danas koristi za muslimanske verske obrede, međutim, otvorena je pripadnicima svih vera. Vredna je posete s obzirom na lepotu ručno oslikanih plavih pločica po kojima je i dobila nadimak.
Odmah naspram džamije nalazi se i Aja Sofija (“Sveta mudrost”), nekada najveća crkva na svetu izgrađena u petom veku na zahtev Justinijana I Velikog. Kada je 1453. Carigrad pao, ona je pretvorena u džamiju, da bi pet vekova kasnije postala muzej. Pre nešto više od godinu dana ponovo je proglašena džamijom.
Bez obzira na sve ove promene, Aja Sofija i danas predstavlja pravo arhitektonsko čudo, sa preko 30 miliona ugrađenih zlatnih pločica i čudesnom kupolom koja je u vreme gradnje predstavljala hrabar inženjerski podvig.
Pored širokog opsega istorijskih spomenika Istanbul nudi i odlične opcije za šoping, šetnje, ali i uživanje u turskim slatkim specijalitetima kao što su baklave, alve, i lokumi.
Iako je dobro poznat među turistima, to ne umanjuje autentičnost jednog od najvećih bazara u Istanbulu – “Bazar začina” (Mısır Çarşısı). Ovo je, posle “Velikog bazara”, drugi najveći bazar u Istanbulu i na njemu se pored začina – ukusa Turske “za poneti”, ratluka, nakita, suvenira i sušenog voća mogu pronaći i – savršeni kadrovi za Instagram.
Nema boljeg mesta da se opskrbite pul biberom i melasom od nara, a za potpuni užitak bazar treba obići u jutarnjim časovima, dok još nema gužve.
Za jedinstveni doživljaj grada vredi posetiti i kafić Pierre Loti, i popiti nama dobro poznatu tursku kafu uz neverovatan pogled na Bosfor.
Poseta Istanbulu nije kompletna bez odlaska u neko od brojnih hamama odnosno turskih kupatila. Bilo da se odlučite za neke od luksuznih opcija koje su pretežno namenjene turistima, ili za jednostavna i tradicionalnija koja posećuju lokalci, zagarantovan je doživljaj koji ćete dugo pamtiti.
A za kraj, kada se noge već umore, preostaje vam da se ukrcate u neki od brodića koji krstare Bosforom i upoznate grad i njegove palate, kule i mostove i sa vode.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
