U Beču je 28. marta 1881. godine potpisana „Železnička konvencija“ o izgradnji pruge Beograd-Niš. Pruga duga 243,5 kilometara izgrađena je uz finansijsku pomoć stranih konzorcijuma do 3. septembra 1884. godine. Prvi putnički voz na prvoj pruzi u Srbiji, krenuo je iz Beograda i za deset sati je stigao u Niš. Te davne 1881. godine krenula je saga o vozovima i železnici u Srbiji.
Prve lokomotive su se zvale Milan i Natalija, po tadašnjem kraljevskom paru iz dinastije Obrenović. Tadašnji kralj je imao svest o značaju modernizacije Srbije i nažalost skoro 130 godina je moralo da prođe da mi kao narod dočekamo da se pojavi još neko ko takođe ima svest o značaju modernizacije ovog vida prevoza.
Sada već davne 2008. godine, kao brucoš Pravnog fakulteta u Novom Sadu bio sam upućen na Železnice Srbije, voz i šinobus, kao jedino prevozno sredstvo koje je povezivalo moj grad sa Novim Sadom, s obzirom da su autoprevoznici redukovali ili potpuno ukinuli svoje linije. U tom periodu sam delio sudbinu sa više od desetina hiljada studenata koji su uglavnom bili upućeni na ovaj vid prevoza.
Svako ko je u tom periodu putovao vozom ili šinobusom nosio je sa sobom brojne anegdote, ali i poprilično neprijatna iskustva. Za početak, iz mog grada je bilo samo dva polaska dnevno do Novog Sada. Prvi je bio oko 6 časova ujutru, dok je drugi bio oko podneva. Takođe, iz Novog Sada je bio najpopularniji polazak u 15:45 časova i tada smo svi imali osećaj da smo u Indiji ili Pakistanu, s obzirom da sam takve scene viđao samo u tim zemljama. Ukoliko ste želeli da zauzmete svoje mesto u vozu, petkom, neophodno je bilo da sat ili dva ranije dođete na stanicu, sednete i ne pomerate se do polaska.
Zimski period je bio posebno iskustvo i poseban izazov za naše železničare, kao i za putnike, pošto se veoma često dešavalo da popularna “dizelka“ , kojoj smo tepali Lepa Brena, što je i osvedočeno jednim grafitom, ne može ni da krene sa svog odredišta zbog niskih temperatura.
Takođe, u periodu dok sam bio student je bila praktično nemoguća misija da se stigne do prestonice, koja je udaljena svega 150 km, ukoliko nemate automobil kao prevozno sredstvo. Putovanje na koncert omiljene grupe ili odlazak na utakmicu je znao da traje pola dana, dok su veoma česte situacije bile da putovanje uđe i u drugi dan.
Vremenom, čuvene španske “makose“ iliti Lepe Brene su otišle u istoriju, dok je na scenu stupio crveni “rus“.
Danas studenti, kao i svi ostali putnici iz mog grada imaju mogućnost da biraju između šest polazaka dnevno. Ono što je ranije bilo neverovatno i u rangu naučne fantastike jeste tačnost polazaka. Danas vozovi ne kasne, što me posebno raduje.
Takođe, veza sa prestonicom je nikad bolja. Iz Novog Sada za Beograd dnevno ima 32 polazaka i ne moram da napominjem da voz ide u minut.
Kao zaljubljenik u pruge i vozove, ostaje mi želja da dočekam završetak pruge Novi Sad-Budimpešta, dok mi istovremeno ostaje žal što više nemam manje od 26 godina i što ne mogu da koristim čuvene “InterRail“ karte za studente i na taj način dodatno oplemenim svoja putovanja po šinama.
G.B.
Preuzmite android aplikaciju.
