Колико Новосађани воле свој град, може се без задршке рећи да га још више воле странци који имају прилику да га посете.

Доказ за то је текст који је објављен на једном од читанијих ирских информативних портала.
Наиме, новинарка Сара Маршал ирског breakingnews описала је Нови Сад као “феникс који се изнова диже из пепела, често на линији фронта између истока и запада”.
Одушевљена културним програмом града, нашим баровима и кафићима, храном и љубазношћу, али и историјом, повела је ирске читаоце кроз Нови Сад каквим га можда ни сами нисмо упознали.
“Закачена на зид галерије Студија М, колекција људских срца пулсира метрономском прецизношћу. Узнемирујуће реалистичне, вештачке аорте припадају изложби која истражује време и универзум, где пчеле плешу по замраченим просторијама, аналогни телефони звоне са порукама споља, а огледала одражавају свет који постоји у нашем сну.
Изложба, која траје до септембра, део је креативног програма манифестација које се организују у част статуса Културне престонице за 2022. годину.
Али појам неговања наде у боље сутра стар је колико и темељи другог српског града у 17. веку.
Смештен на географској раскрсници континенталне Европе, Нови Сад се често налазио на линији фронта између истока и запада. Чак је био замишљен као одбрамбени град; подигнута на врху некадашњег манастира, Петроварадинска тврђава је штитила Аустроугарско царство од османског напада.
Био је сравњен у светским ратовима и бомбардован током НАТО кампање 1999. године на врхунцу балканске кризе и распарчавања Југославије, али сваки пут се Нови Сад уздизао као феникс из пепела.
Шетајући малим градом, који се лако може истражити током викенда, наилазим на оптимистичне барове и живахне кафиће ушушкане у сеновите пролазе.
Простори који су пропадали поново су оживљени новим животом: бивша фабрика свиле претворена је у културни центар, а уметничке радионице заузимају просторе демилитаризоване тврђаве.
Иако је Влада Србије заузела контроверзно прећутан став о рату у Украјини, у Новом Саду је млађа генерација фокусирана на изградњу мостова – и физички и метафорички.
Овековечено галеријом плаката дуж обала реке Дунав, структуре прошлости и садашњости одувек су биле неговане као везе са спољним светом.
Сваког јула на Петроварадинској тврђави одржава се фестивал електронске музике Еxit који обједињује културе без обзира на политичке границе.
Рано једног јутра, када сам се попела на бедем – једно од ретких брда у граду равном попут палачинке – сви још спавају.
Са своје тачке гледишта, скенирам хоризонт који деле православне цркве са куполастим луком, торњеви катедрале и синагога – сведочанство толеранције коју деле Новосађани.

Недавни догађаји су можда побудили тешка сећања из прошлости, али су и подсетник на путеве којима треба следити у будућности.
Програм Европске престонице културе се често исмева. Али овога пута, мали, али стратешки источноевропски град има о чему да прича.
Петроварадинска тврђава, локална кухиња и повољан смештај
Више људи је погинуло у 88-годишњој градњи овог комплекса из 17. века него у борби; његов фантастичан дизајн говори да је нападнут само једном.

Бесплатно је истражити бедеме, али обилазак 16 км коридора који се плете испод града захтева водича (само 1 км је доступно јавности).
За обиласке на енглеском језику потребно је да најмање десеторо људи купи карте (иако по цени од 2,50 евра, можете и сами да платите тај износ).
Посетите Градски музеј, део тврђаве, за информације о томе када се све догађало.
Новосадска кухиња је спој више култура.
Типична војвођанска јела (локални регион) су тестенина или кнедле са маком и ајвар који се прави од црвене паприке.
Пробајте ово друго као сладолед у једном иновативном ресторану у Косовској улици. Оброк од два јела са одличним винима оближње Фрушке горе кошта око 30 евра.
Бурна прошлост научила је Новосађане да живе за тренутак, што га чини једним од најбољих места за забаву у Европи.

Барови су мали, скривени и увек препуни – а пушење је и даље легално у затвореном простору, па будите спремни на још облачније, тајно искуство.
Не постоје различити хладни квартови – људи шетају од једног до другог бара.
Слушајте џез док се дивите необичном декору, укључујући стаклени ормарић са лептирима и пар јеленских рогова изнад шанка у једном локалном бару”, пише Сара у свом тексту.
“Отворен у фебруару ове године и на бриљантној локацији, Сара Маршал предлаже један од мотела у центру града.
Светле и модерне, са намештајем у Икеа стилу, собе коштају од око 45 евра по ноћи, са доручком који се служи у бару у приземљу.
Љубазни менаџер је ту да подели савете о граду”, закључује своје искуство ирска новинарка.
Преузмите андроид апликацију.




