Za Iran, zemlju burne prošlosti i neizvesne budućnosti zaista nije kliše reći da nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Dom jedne od najstarijih civilizacija na svetu raspolaže neopisivim prirodnim i arhitektonskim lepotama, kao i bogatim kulturnim nasleđem.
Međutim, putnici koji su ga posetili se slažu da njegovo najveće bogatstvo nisu ni dramatične planine ni velelepne palate, kao ni ostaci Persepolisa i dragulji iz nacionalne riznice izloženi u Teheranu.
Ono najbolje što Iran nudi dovoljno hrabrima da ga posete su njegovi ljudi, koji strance dočekuju raširenih ruku i toplog srca. To je multikulturalna zemlja, sa blizu 80 miliona stanovnika, a šijitski islam je zastupljen kod preko 90 odsto stanovništva.
Najbrojnija etnička grupa su Persijanci (61%), a slede Azeri, Kurdi i Luri.
Propaganda je kad je Iran u pitanju odradila svoje, te se neretko misli da je to opasna zemlja religioznih fanatika u koju, za svaki slučaj, ne treba putovati. Naprotiv. U Iranu sitni kriminal gotovo da ne postoji, poslednji rat (protiv Iraka) se završio pre gotovo 40 godina, a gosti se smatraju doslovno “darom od Boga” te se lokalci takmiče u ljubaznosti i gostoprimstvu.
Većina mladih ljudi su religiozni jer im tako nalaže tradicija, a veliki broj žena se pokriva isključivo jer šerijat drugačije ne dozvoljava. U skladu sa tim, čim se avion na međunarodnom letu otisne sa piste u Iranu, Iranke požure da skinu hidžabe i marame sa glave.
S obzirom da su svesni da slika koja se o njima plasira u medijima na zapadu najčešće nije realna, dodatno se trude da pokažu kako se stvarnost razlikuje od opšteprihvaćenih predrasuda.
Tako se lako može desiti da lokalaci započnu razgovor sa vama u metrou ili na ulici i ubrzo vas pozovu u sopstveni dom na večeru, ili vam učine druge usluge – pomognu pri sporazumevanju, traženju prevoza ili vas čak povezu sopstvenim autom, čak i ako će im to oduzeti puno vremena ili potpuno poremetiti njihove planove.
Iran je na mnogo načina različit od svake destinacije na kojoj ste ikada bili i na koju ćete ikada otići, a razlike naviru već u samoj fazi planiranja putovanja.
Zbog izopštenosti iz nama ubičajenih kanala komunikacije, za put u Iran gotovo je nemoguće rezervisati smeštaj onlajn, a jednom kada ste stigli budite spremni na to da se “zapadnjačke” kartice se ne priznaju, internet uglavnom ne funkcioniše bez VPN-a, iranska valuta ima dva imena u zavisnosti od broja nula, a alkohol je dostupan isključivo ilegalno.
Ipak, najzbunjujuća od svega je verovatno iranska tradicija zvana tarof. Tarof nalaže da se iz ljubaznosti i nenametljivosti odbiju usluga, ponuda ili novčana nadoknada, te se zbunjenom turisti može desiti da uzme taksi na aerodromu, vozi se pola sata do grada, a kada pita vozača koliko je dužan ovaj odgovori – ništa.
Caka je u insistiranju, jer tradicija nalaže da se novac prihvati tek nakon dva ili tri odbijanja/insistiranja.
Iranci su ljubaznost i predusretljivost podigli na viši nivo, i nema putnika koji je bio u Iranu a koji se sa tim neće složiti.
Toplina i zainteresovanost kako da slušaju o drugim kulturama i običajima tako i da govore o svojoj ovde je prisutnija nego bilo gde, i to u svim slojevima društva.
Od uspešnih poslovnih ljudi u Teheranu, preko studenata, pa sve do beduina u iranskoj pustinji, svi će želeti da podele informaciju, vreme i popiju čaj sa putnicima.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
