Почетна > Нови Сад

Зелени град Нови Сад

Инвазивне биљне врсте Новог Сада – ко све настањује наш град?

У сусрет лепом времену и надолазећем пролећу, присетили смо се да поред нас и ситних животиња које виђамо по праковима и тротоарима нашег града, ипак, виђамо и осећамо не тако пријатне суграђане.
Фото: Wikimedia Commons/Josep Gesti
Њихов најпознатији предстаник је – амброзија која изазива кијање, шмрцање, али чак и фаталне исходе услед велике алергијске реакције.

Законом о заштити природе алохтоне дивље врсте које уношењем и/или ширењем угрожавају друге врсте и укупну биолошку разноврсност на подручју Републике Србије проглашава инвазивним Министарство, на основу општеприхваћених међународних критеријума, научних сазнања и обавеза преуизетих из међунродних уговора и докумената или, поједностављено, “инвазивне врсте су оне које угрожавају биодиверзитет одређеног подручја на генском, специјском и екосистемском нивоу”.

Према истраживањима са Природно-математичког факултета, на подручју града Новог Сада од укупно 850 врста, инвазивне врсте су заступљене са 74 представника (8,25%), а ми вам у овом чланку представљамо најзначајније.

Репушњача (Erigeron canadensis) је једногодишња или двогодишња биљка из породице главочика (Asteraceae).
Фото: Wikimedia Commons/MOs810

Поседује усправну стабљику која је длакава и може да нарасте 30–120cm. Корен је танак и вретенастог облика. Листови су дуги и уски, ланцетастог облика и наизменично су постављени. Цветови су жуте и беле боје и граде главичасту цваст. Цвета од јуна до октобра. Код нас се јавља поред путева, пруга, по обронцима Фрушке горе и падинама насипа.


Аморфа или багренац (Amorpha fruticosa)
Фото: Wikimedia Commons/Krzysztof Ziarnek

Багренац је листопадни грм из породице махунарки (Fabaceae). Обично расте 1–2 cm иако може нарасте и до 6m висине. Пореклом је из Северне Америке. а у Европу је унешена у 18. веку као украсна биљка. Врста расте на влажном тлу дуж обале реке Дунав, потока, те у отвореним и полуотвореним влажним шумама. Добро се развија и на киселом и на неутралном тлу, а прилагодила се и неплодним, сувим и песковитим земљиштима.

Размножава се семеном и вегетативним путем. Сматра се инвазивном врстом због лаке клијавости семенки, њиховог лаког ширења, као и због брзог раста, а на тај начин омета развој локалних биљака које узгајамо на терасама, по парковима и на другим јавним површинама.


Штир (Amaranthus retroflexus) је једногодишња, дикотиледона, једнодома зељаста биљка. Цвета и плодоноси од јула до септембра.
Фото: Wikimedia Commons/Lynk media

Изразит је компетитор за светлост, простор, воду и нутријенте захваљујући интензивном расту и огромној продукцији семена, као и високој ефикасности усвајања воде и високој продуктивности фотосинтезе при интензивној осветљености.

Његова штетност се огледа у: смањењу количине и квалитета приноса усева, одржавању патогена и инсеката на овој врсти као алтернативном домаћину, токсичности за домаће животиње и продукцији полена који изазива алергијске реакције код људи и животиња.


Тушт (Portulaca oleracea) је једногодишња сукулентна биљка из породице тушњева (Portulacaceae).
Фото: Wikimedia Commons/Katya

Стабљика је врло разграната, полегнута и расте у ширину пуштајући изданке у свим смеровима. Листови су наизменични, овални и меснати. Цветови су сићушни и жућкасте боје. Цвета од маја до октобра. Пореклом је из Индије.  Наноси штете у ратарским, крмним културама, виноградима и воћњацима. Својим присуством заузима простор гајеној биљци и њен је конкурент за хранљиве материје и воду. Због свега овога овај коров утиче на смањење приноса и квалитета биљака.

Један од највећих изазова у заштити природе јесте контрола уноса и ширења инвазивних врста. Неке од инвазивних врста готово је немогуће у потпуности уклонити, док је сама искорењивање често врло скуп процес.

Познавање биолошких и еколошких карактеристика инвазивних врста, дистрибуција и праћење промена њиховог ареала, приоритет су у избору мера контроле закоровљености при гајењу усева у условима органске пољопривреде, јер њихова потенцијална пренамноженост на овим површинама би представљала потенцијално жариште ширења на суседна подручја, што би могло имати несагледиве последице и у ширем региону.

Веома је важно у будућности окренути се превенцији ширења инвазивних врста и свођења на минимум њихових негативних последица, као и процени ризика њиховог ширења. Процена ризика ширења инвазивних врста је од великог значаја за очување биодиверзитета, али и првенствено за здравље свих наших грађана.


Novosadske ptice sa Crvene liste

Преузмите андроид апликацију.