Свако у спортском тиму има своје место и дели заједнички циљ – да цео тим постигне најбољи могући резултат, то једног тинејџера може сачувати од изолације и осећаја одбачености, а посебан значај учешћа тинејџера у једном спортском тиму има развој социјалних вештина, истиче један од тренера јуниора америчког фудбала Милош Ињац.
„Када је у питању изолација ту је доста велики посао и на самом тренеру. Када имате тим који заједно носи исте, на неки начин унифроме, односно дресове и изађе на терен или у салу ту је једноставно јако тешко да било ко буде изолован. Са друге стране посао тренера јесте да води рачуна о томе да свако у тиму има своје посебно место, посебан значај када је тај тим у питању и да сви заједно раде ка једном истом циљу – то је да наравно тај тим постигне што бољи резултат“, рекао је Ињац за Танјуг.
Он је упозорио на нешто што се у последњих неколико година може издвојити готово као „тренд“, а то је да родитељи поставе превелика очекивања и прелазе границу незадовољства детета, те томе треба посветити посебну пажњу.
„Оно што мислим да је код нас постао као тренд јесу та нека очекивања која се постављају испред деце у том узрасту. Дешава се да се дете заинтересује за неки спорт, и уколико не покаже назнаке да ће бити Новак Ђоковић у року од три месеца, то углавном онда резултује тиме да дете буде незадовољно, и она долазимо до тога се врло често дешава да буде на неки начин натерано да се бави тиме иако у томе искрено не ужива“, рекао је Ињац.
Истиче да треба обратити пажњу на то да ли дете ужива и да ли се осећа добро, а не колико „медаља има око врата“.
„Мислим да је ту кључна ствар да не треба гледати колико дете има медаља око врата, већ да ли се добро осећа и да ли је задовољно тиме што ради када је у питању тај конкретан спорт“, нагласио је Ињац.
Када је реч о значају спорта на формирање личности, Ињац истиче формирање друштвених, социјалних вештина јер се дете кроз спорт сусреће и са поразима али и са великим победама и еуфоричним стањима.
„Јако је значајно за формирање личности, јер се ту формирају и неке друштвене вештине, сусреће се са свиме – са тешким поразима, са великим моментима, као што су неки можда велики резултати и победе, али исто тако ће се сусрести и са грешком судија која може бити нека врста неправде. Тако да, начин на који ће се носити са тиме може јако добро да се каналише кроз спорт“, објаснио је Ињац.
Када је реч о избору спорта којим би једно дете или тинејџер Ињац поново наглашава да је јако битно како се дете осећа, да ли ужива у томе што ради, и да се то препозна – од тренутака када пакује опрему за тренинг.
„Имате индивидуалне спортове, нека деца су боља у индивидуалним, нека боља у екипним. Имате спортове са лоптом, без лопте, постоји јако велики избор. Фокус треба да буде на томе да се дете осећа задовољно. Треба разговарати наравно, али се јако лако примети када се дете пакује да иде на тренинг, видите да ли је срећан и узбуђен, да ли је два чека сваки наредни тренинг и чак и по томе можете да видите у неком почетном стадијуму да ли дете заправо ужива у томе што ради – јер то је главна и основна предиспозиција спорта. Да се дете осећа испуњено и да то на тај начин онда утиче позитивно и на психички и на физички развој“, нагласио је Ињац.
Кроз тренинге и такмичења спорт има и васпитни утицај, али како је Ињац рекао, када је у питању дисциплина јако је важно наћи границу.
„Једноставно уколико видите да детету нешто не иде, морате наћи други начин како да учините да то функционише. Са друге стране, опет се враћамо на та нека очекивања – тренери и родитељи би требало да препознају које су могућности детета, докле оно може да досегне и једноставно не терати децу преко неке границе да више не уживају у томе што раде“, закључио је Ињац.
Преузмите андроид апликацију.
