U mnogim zajednicama, menstruacija se još uvek smatra tabuom, a menstrualno siromaštvo, koje podrazumeva da devojke i žene sa niskim primanjima (što se posebno odražava na studentkinje) ne mogu da priušte proizvode koji se koriste tokom menstruacije, je tema o kojoj tek počinjemo da pričamo.
Sa druge strane činjenica je da polovina populacije na mesečnom nivou prolazi kroz menstrualni ciklus i pristup ulošcima i tamponima nikako nije luksuz, već potreba, što znači da o ovome itekako treba da pričamo.
Prosečno, žena će prvu menstruaciju dobiti s 12 godina, kada uđe u pubertet i, uz prekide koji mogu biti izazvani trudnoćom, dojenjem ili nekim zdravstvenim problemom, menstruaciju će imati svakog meseca do ulaska u menopauzu do koje dolazi između 45 i 55 godine života.
Ugrubo rečeno, prosečna žena će menstruaciju imati između 35 i 45 godina svog života.
Ako prosečna menstruacija traje šest dana, žena će ukupno krvariti 2.736 dana, ili izraženo u godinama, oko sedam i po godina.
U Srbiji žene moraju godišnje na osnovne „ženske stvari“ da izdvoje najmanje 4.000 dinara, a porez na ove proizvode je 20 odsto, što je više nego, na primer, za dnevne novine.
I dok kondome možemo da dobijemo besplatno, za menstruaciju koja prati ženu skoro tokom celog života i dalje nema besplatnih higijenskih proizvoda, a menstruaciju prate stigma i ćutanje.
Ako želimo i šire da sagledamo sve, priča nas navodi na temu seksualnog obrazovanja i još jednu tabu temu o našem društvu o kojoj se ne priča, ali koja svakako ima posledice ako se ignoriše.
U posledice možemo svakako ubrajati uticaj na zdravlje devojaka i žena, kako fizičko tako i mentalno, seksualno nasilje, diskriminaciju na radnom mestu, širenje opasnih mitova poput onih da se ne može zatrudneti tokom menstruacije, pa do raka grlića materice gde je Srbija peta u Evropi po oboljevanju i smrtnosti.
Upravo zato što je naša dužnost da se borimo za bolje uslove za žene u našem društvu i za prilagođavanje različitih okruženja, poput fakulteta na kojima studentkinje provode velik deo vremena tokom školovanja, smatrale su da je neophodno da započnu razgovor, gde se rodila ideja o INICIJATIVI ZA BESPLATNE HIGIJENSKE ULOŠKE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU.
Jelena Mirić, Milica Sekulić, Jovana Mrdalj, Dajana Jankov, Suzana Matić – Članice Studentskog parlamenta kao i studentkinje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, uz podršku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kao i podršku Dobrile Marković, izvršne direktorke udruženja „Sloboda nema cenu“, uspele su da ideju pretvore u delo.
Naime, kroz program „MLADI SU ZAKON“, ženska inicijativa dobila je finansijska sredstva za sprovođenje akcije „besplatnih higijenskih uložaka“ za sve studentkinje i zaposlene na njihovom matičnom fakultetu.
Program sprovode Mladi istraživači Srbije iz Beograda zajedno sa partnerima: Centrom za građansko delovanje iz Obrenovca, TIM42 iz Leskovca, Pokretom gorana Vojvodine iz Sremskih Karlovaca i GM Optimistom iz Gornjeg Milanovca.
Studentkinje su svesne kako je ova finansijska pomoć jednokratna i da je potrebno mnogo borbe kako bi ova ideja zaživela i urodila plodom, te ovim putem pozivaju sve potencijalne donatore, sponzore i institucije da se pridruže inicijativi i podrže akciju.
Od oktobra, Omladinski centar OPENS će biti prvi savez udruženja koji je podržao ideju i svojim korisnima centra omogućio besplatne higijenske uloške u objektu.
„Svedoci smo kako je društvo jedino mesto gde možemo da učinimo nešto lepo i empatično jedni za druge, hajde onda da se budimo upravo takvi.“ Zaključile su predstavnice inicijative na kraju razgovora.
Nešto više o Ženskoj inicijativi možete saznati na Instagram stranici.
Preuzmite android aplikaciju.
