У многим заједницама, менструација се још увек сматра табуом, а менструално сиромаштво, које подразумева да девојке и жене са ниским примањима (што се посебно одражава на студенткиње) не могу да приуште производе који се користе током менструације, је тема о којој тек почињемо да причамо.
Са друге стране чињеница је да половина популације на месечном нивоу пролази кроз менструални циклус и приступ улошцима и тампонима никако није луксуз, већ потреба, што значи да о овоме итекако треба да причамо.
Просечно, жена ће прву менструацију добити с 12 година, када уђе у пубертет и, уз прекиде који могу бити изазвани трудноћом, дојењем или неким здравственим проблемом, менструацију ће имати сваког месеца до уласка у менопаузу до које долази између 45 и 55 године живота.
Угрубо речено, просечна жена ће менструацију имати између 35 и 45 година свог живота.
Ако просечна менструација траје шест дана, жена ће укупно крварити 2.736 дана, или изражено у годинама, око седам и по година.
У Србији жене морају годишње на основне „женске ствари“ да издвоје најмање 4.000 динара, а порез на ове производе је 20 одсто, што је више него, на пример, за дневне новине.
И док кондоме можемо да добијемо бесплатно, за менструацију која прати жену скоро током целог живота и даље нема бесплатних хигијенских производа, а менструацију прате стигма и ћутање.
Ако желимо и шире да сагледамо све, прича нас наводи на тему сексуалног образовања и још једну табу тему о нашем друштву о којој се не прича, али која свакако има последице ако се игнорише.
У последице можемо свакако убрајати утицај на здравље девојака и жена, како физичко тако и ментално, сексуално насиље, дискриминацију на радном месту, ширење опасних митова попут оних да се не може затруднети током менструације, па до рака грлића материце где је Србија пета у Европи по обољевању и смртности.
Управо зато што је наша дужност да се боримо за боље услове за жене у нашем друштву и за прилагођавање различитих окружења, попут факултета на којима студенткиње проводе велик део времена током школовања, сматрале су да је неопходно да започну разговор, где се родила идеја о ИНИЦИЈАТИВИ ЗА БЕСПЛАТНЕ ХИГИЈЕНСКЕ УЛОШКЕ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ.
Јелена Мирић, Милица Секулић, Јована Мрдаљ, Дајана Јанков, Сузана Матић – Чланице Студентског парламента као и студенткиње Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, уз подршку Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, као и подршку Добриле Марковић, извршне директорке удружења „Слобода нема цену“, успеле су да идеју претворе у дело.
Наиме, кроз програм „МЛАДИ СУ ЗАКОН“, женска иницијатива добила је финансијска средства за спровођење акције „бесплатних хигијенских уложака“ за све студенткиње и запослене на њиховом матичном факултету.
Програм спроводе Млади истраживачи Србије из Београда заједно са партнерима: Центром за грађанско деловање из Обреновца, ТИМ42 из Лесковца, Покретом горана Војводине из Сремских Карловаца и ГМ Оптимистом из Горњег Милановца.
Студенткиње су свесне како је ова финансијска помоћ једнократна и да је потребно много борбе како би ова идеја заживела и уродила плодом, те овим путем позивају све потенцијалне донаторе, спонзоре и институције да се придруже иницијативи и подрже акцију.
Од октобра, Омладински центар ОПЕНС ће бити први савез удружења који је подржао идеју и својим кориснима центра омогућио бесплатне хигијенске улошке у објекту.
„Сведоци смо како је друштво једино место где можемо да учинимо нешто лепо и емпатично једни за друге, хајде онда да се будимо управо такви.“ Закључиле су представнице иницијативе на крају разговора.
Нешто више о Женској иницијативи можете сазнати на Инстаграм страници.
Преузмите андроид апликацију.
