Inflacija u evrozoni ubrzala je rast u septembru na 3,4 posto međugodišnje sa 3,0 procenta u avgustu, dostižući najviši nivo u poslednjih 13 godina, pokazuju današnji podaci evropske statističke agencije, Evrostat.
Rast potrošačkih cena u 19-članom monetarnom bloku je u najvećoj meri rezultat naglog poskupljenja energije, usled zaokreta cena nafte od oštrog pada tokom pandemije kovid-19, ali i posledica uskih grla u proizvodnji i transpostu zbog kojih su cene trajnih proizvoda povećane za 2,3 posto u odnosu na avgust, prenosi Rojters.
Zbog uzleta cena prirodnog gasa i uskih grla koja pogađaju sve, od proizvodnje automobila do proizvodnje računara, inflacija u ervozoni bi mogla do kraja godine da dostigne i 4,0 procenta, što je dvostruko više od cilja Evropske centralne banke (ECB), uoči relativno brzog pada početkom 2022. godine, koji banka očekuje.
Za sada, ECB ostaje pri svom narativu da će ovaj nalet inflacije brzo proći i da će rast cena nakon toga ostati ispod cilja u godinama koje dolaze.
Ipak, predsednica ECB-a Kristin Lagard je ove sedmice izrazila oprezniji stav, ukazavši na povećan rizik od inflacije, iako je pozvala na strpljenje i upozorila da se ne reaguje preterano.
Centralne banke možda potcenjuju rizik od inflacije
Tržišni ekonomisti u međuvremenu menjaju svoje viđenje situacije, tvrdeći da centralne banke možda potcenjuju rizik od inflacije.
„Mislimo da su velike šanse da ova inflacija bude manje prolaznog karaktera nego što to sugerišu sve centralne banke, uključujući ECB“, kaže ekonomista u BNP Pariba Luiđi Speranza.
Dodaje da bi zaposleni mogli da počnu da zahtevaju veće plate od poslodavaca i da bi korporacije mogle da im izađu u susret tako što će svoje veće troškove preneti na finalne cene.
Bazna inflacija u evrozoni, iz koje su isključene volatilne cene hrane i energije a koju kreatori monetarne politike pomno prate, takođe je ubrzala rast u septembru na 1,9 procenata sa avgustovskog nivoa od 1,6 posto.
Iako su sve nervozniji zbog inflacije, kreatori politike ECB-a će verovatno reagovati oprezno nakon što je gotovo jednu deceniju inflacija bila ispod ciljane stope banke.
ECB je saopštila ranije da je spremna da toleriše privremeni skok stope inflacije kako bi se osiguralo da se ona zaista vrati na ciljani nivo, podsećajući da je borba protiv slabašnog rasta cena zahtevala dosad neviđene mere, uključujući negativne kamatne stope i izdvajanje hiljada milijardi evra za kupovinu obveznica.
Ipak, s obzirom na to da će pandemijski program hitnih stimulativnih mera ove banke, vredan 1,85 biliona evra isteći sledećeg marta, u narednim mesecima će verovatno doći do umerenog pooštravanje politike ECB-a, zaključuje Rojters.
Pročitajte još vesti iz sveta biznisa.
Preuzmite android aplikaciju.
