Председник Комисије за хартије од вредности Марко Јанковић изјавио је данас да су инвестициони фондови најбрже растући сегмент домаћег финансијског тржишта у протеклих пар година, који управља са 1,5 милијарди евра, од чега је 100 милиона евра под управом алтернативних инвестиционих фондова.
Изменама и допунама Закона о алтернативним инвестиционим фондовима, које је Народна скупштина усвојила у среду, смањен је минимални износ инвестирања појединачних инвеститора за затворене алтернативне фондове са 50.000 евра на 10.000 евра, а Јанковић сматра да ће то довести до повећања броја инвеститора.
„У овом тренутку имамо 55.000 инвеститора у укупној фондовској индустрији. Измене закона имају за циљ да једном ширем кругу инвеститора на лакши и једноставнији начин омогуће приступ том тржишту“, рекао је Јанковић за Танјуг.
Изменама и допунама Закона о алтернативним инвестиционим фондовима уводи се термин „полупрофесионални инвеститор“ за оне инвеститоре који једнократно улажу најмање 5.000 евра.
Инвестициони фондови представљају заједничку штедњу новца већег броја инвеститора с циљем улагања у складу са унапред дефинисаним инвестиционим циљем и политиком фонда.
Алтернативни инвестициони фондови су, такође, инвестициони фондови, али се не ограничавају на традиционална улагања у акције, обвезнице или новчане фондове, већ укључују улагања у некретнине, сировине, предузетнички капитал и друге инвестиционе прилике.
Инвеститори, према Јанковићевим речима, без ограничења у виду минималног улога могу да инвестирају у отворене инвестиционе фондове са јавном понудом.
„Протеклих пет или шест година креирамо законодавни оквир који је у потпуности усклађен са европском регулативом. Имамо четири отворена алтернативна инвестициона фонда са јавном понудом, што је за грађане можда и најатрактивније у овом тренутку, будући да они омогућавају лак и једноставан приступ одређеном сегменту финансијског тржишта у које би тешко самостално улагали“, навео је он.
Јанковић додаје да приноси у самој фондовској индустрији, у протеклих пар година, оправдавају поверење инвеститора.
„Видимо и једну одговорност фондовске индустрије за заштиту права свих инвеститора и практично нисмо до сада имали ни једну једину ситуацију у којој неко од инвеститора није био исплаћен у ситуацијама када је пожелео да повуче своју инвестицију“, истакао је Јанковић.
На питање какве бенефите добијају инвеститори, Јанковић каже да је главна предност мањак потребе да се активно баве својом инвестицијом.
„Свако друштво за управљање алтернативним инвестиционим фондовима и инвестиционим фондовима генерално, у свом оквиру има стручне и лиценциране професионалце који управљају инвестицијама у име фонда, а последично и у име својих инвеститора. Тиме инвеститори добијају један пасиван приход од инвестиција, јер се не баве управљањем својим портфолијом, већ то поверавају лиценцираним професионалцима“, објаснио је Јанковић.
Додаје да управо они доносе одлуке о финансирању средстава из поменутих фондова.
Када је реч о контроли рада инвестиционих фондова на српском тржишту, Јанковић иситиче да је она у надлежности Комисије за хартије од вредности.
„Комисија за хартије од вредности организује читав процес едукације, полагања и лиценцирања за сва звања људи који раде на нашем тржишту капитала. Вршимо контролу и водимо рачуна да се у потпуности понашају у складу са законом, као и да штите интересе својих инвеститора“, објаснио је саговорник Танјуга.
Јанковић наглашава да су инвестициони фондови најзаступљенији на тржишту Сједињених Америчких Држава, које је уједно и најразвијеније финансијско тржиште у свету.
Алтернативни инвестициони фондови прикупљају новац јавном или приватном понудом, а могу се основати као отворени или затворени, у зависности од тога да ли постоји право откупа инвестиционих јединица, односно удела или акција из имовине фонда на захтев чланова фонда.
Nezdrava ishrana godišnje košta Veliku Britaniju oko 300 milijardi evra
Преузмите андроид апликацију.
