Termini „veštačka inteligencija” i „četvrta industrijska revolucija”, odnosno „industrija 4.0”, koje početkom ovog veka promoviše Klaus Švab, osnivač i predsednik Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, danas često zbunjuju javnost. Učesnici skupa u Davosu, vlasnici kapitala, pokušavaju da ubede svet da od njih zavisi dalji razvoj nauke, novih tehnologija i kvaliteta života.
Njihov cilj je izgradnja postkapitalističkog društva u budućnosti s idejama novog komunizma, u kojem svi mogu biti srećni jer će zavisiti od vlasnika kapitala, a ne od vlasti.
Savremeni razvoj društva svedoči, međutim, da će napredovanje u budućnosti zavisiti najviše od tehničko-tehnoloških znanja i novih naučnih dostignuća, a ne od kapitala.
O tome se danas pišu mnoge knjige i vode stručne rasprave, u kojima najmanje učestvuje tehnička elita, a mnogo više ekonomisti, sociolozi, političari i filozofi, motivisani idejama vlasnika kapitala u Davosu.
Pojam „industrijska revolucija” povezuje se s društvenim razvojem koji se događa u „kratkom” vremenskom periodu. Prelazak od ručne (zanatske) proizvodnje u drugoj polovini 18. veka i veće korišćenje parne mašine sredinom 19. veka, doveo je do promena političkih i privrednih sistema, pa se smatra početkom „prve industrijske revolucije”.
Čitav vek kasnije, primenom naizmenične električne energije i montažnih linija u proizvodnji, računa se kao početak „druge industrijske revolucije”.
Pojavom računara, razvojem telekomunikacija i interneta, automatizacijom proizvodnih procesa i bržom obradom podataka od sredine 20. veka, govori se o početku „treće industrijske revolucije”.
Neki istoričari nauke tvrde da se tek početkom trećeg milenijuma može govoriti o „četvrtoj industrijskoj revoluciji” ili „industriji 4.0”, koju karakterišu digitalizacija, brzi internet, veća automatizacija proizvodnih procesa, razvoj fleksibilnih tehnologija, „inteligentnih mašina” i „pametnih fabrika” radi ekonomične proizvodnje visokog kvaliteta u malim serijama i sve kraćim rokovima.
Kad je reč o veštačkoj inteligenciji, elita iz Davosa veruje da to može biti alat da lakše upravlja svetom.
Međutim, čovek – istraživač – projektant softvera, uvek će biti inteligentniji u odnosu na bilo koju mašinu i softver, koji jedino neuporedivo brže od čoveka obrađuje ogroman broj informacija za potrebe odlučivanja. Ali odlučivanje bez emocija, koje poseduje jedino čovek, nije inteligencija.
Opravdano je postaviti pitanje da li se ispravno koristi termin „industrijska revolucija”, pošto su od prve do početka četvrte protekla dva i po veka. Za takve procese je pravilnije koristiti termine „evolucija”, „trend” ili „proces razvoja”, koji mogu biti sporiji ili brži. Treba imati u vidu i činjenicu da na trend razvoja (kompanija i zemalja) utiče mnoštvo parametara: nivo već osvojenih tehnologija, postojeća znanja i sopstvena istraživanja, međunarodna saradnja, podrška bankarskog sektora, podsticaji države, kompetentnost vlasti i interesi donosilaca odluka.
Konačno, ne treba verovati u revolucionarne promene u društvu i tehnološkom razvoju, a ni kvazinaučnim prognozama i očekivanjima iz Davosa.
Preuzmite android aplikaciju.
