Početna > Srbija
Srbija

U Crnoj gori se ponovo otvora pitanje imovine SPC

Nakon što je Mitropolija crnogorsko-primorska SPC saopštila početkom juna da je sa Eparhijom budimljansko-nikšićkom upisana u Knjigu evidentiranih verskih zajednica Jedinstvene evidencije, a na osnovu izmenjenog Zakona o slobodi veroispovesti, u Crnoj Gori je sada burno reagovanje sa tvrdnjom da su delovi uverenja o upisu falsifikovani, da je za to navodno odgovoran smenjeni ministar Vladimir Leposavić protiv kojeg je najavljena krivična prijava a od vlade se traži da sve to poništi.
Foto: Pixabay/a371

Povod za to je izjava advokata i jednog od osnivača organizacije Crnogorski zbor Nikole Belade koji osporava zakonitost samog upisa SPC u jedinstvenu evidenciju verskih zajednica, a naročito datum navodnog osnivanja SPC u Crnoj Gori.

A do tvrdnji o falsifikatu uverenja o upisu MCP i Eparhije budimljansko nikšićke došlo je nakon obelodanjivanja koja imovina im pripada.

Reč je o oko 530 hramova, 57 manastira, 23 crkvena hora, 25 dobrovoljačkih društava, 14 bratstava pravoslavne omladine, 49 škola za veronauku pri hramovima, uključujući i Bogosloviju (srednju školu) na Cetinju.

Belada ističe da je Leposavić izdao rešenje bez ijednog materijalnog dokaza, bez provere, samo na osnovu tvrdnji podnosioca zahteva priznao postojanje SPC u Crnoj Gori od 1220. godine, kao i da je državni organ bez provere materijalnih dokaza bespogovorno izdao uverenja o upisu crkava i manastira Mitropolije i Eparhije budimljansko-nikšićke u jedinstveni registar verskih zajednica i da to tako ne može opstati, makar se proces vodio pred međunarodnim sudovima.

Smenjeni ministar Leposavić u izjavi za beogradske Novosti ističe da u dokumentima koja su, posle njegove smene, izašli iz Ministarstva pravde i objavljeni u štampi, nema ničeg spornog.

Potpisao ih je, kako kaže, sa velikim zadovoljstvom, na osnovu urednih prijava i u skladu sa važećim zakonom.

„Iste prijave i dopise je u više navrata prethodnom režimu slao blaženopočivši mitropolit Amfilohije. One su ignorisane zbog istorijata Crkve koji je on uvek navodio detaljno i jasno. Vreme nastanka verskih objekata SPC je ne samo istorijska, već i arheološka činjenica koju je kodifikovao i Unesko. Sa tim činjenicama ja nisam, niti bih ikada polemisao. Isto važi i za pravo crkava i verskih zajednica da autonomno uređuju svoja unutrašnja pitanja“, jasan je Leposavić.

On podseća da je bila suština borbe protiv starog, nametnutog zakona, jer se njime želelo prekidanje kontinuiteta, a time i subjektiviteta SPC u Crnoj Gori, na čijoj današnjoj teritoriji je ona i nastajala.

„Kada sam preuzeo ministarstvo, video sam da su knjige o verskim zajednicama vođene običnom olovkom, što je omogućavalo bezgraničnu manipulaciju. To smo promenili i krenuli u dodatno podizanje pravne sigurnosti za sve verske zajednice sačinjavanjem paralelnih notarskih zapisa o svakom evidencionom listu koji se vodi u ministarstvu. Taj i drugi naši poslovi preduzeti u jednakom interesu svih građana su nažalost prekinuti“, pojašnjava Leposavić.

Na Beladine tvrdnje juče se sa saopštenjem prvo oglasila Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića tvrdnjom da uverenja, koja je Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava izdalo eparhijama Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, sadrže falsifikate čime je, kako kažu, otpočet proces „preuzimanja crnogorske kulturne baštine“, što, kako poručuju, ta stranka neće dozvoliti.

Iz DPS-a tvrde da je „sada i jasno ogoljena puna namera Srpske pravoslavne crkve i njenih agenata u Ministarstvu i Vladi Crne Gore“.

Tvrde da je reč o protivpravnom i neustavnom pokušaju vlasti da se, kako kažu, Crnoj Gori oduzme imovina i njena kulturno istorijska baština, da bi se trajno dala u vlasništvo subjektu sa sedištem u drugoj državi.

Poručili su da DPS to neće dozvoliti, ali i najavili da će insistirati na tome da bude utvrđena odgovornost svih u, kako tvrde, ovom nečasnom postupanju – od predsednika vlade, rukovodstva Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava do smenjenog ministra tog resora Vladimira Leposavića.

Na navodnu neutemeljenost dokumenata sa Leposavićevim potpisom u javnosti je upozorila Građanska inicijativa „21. maj“, u kojoj je Belada član Saveta.

Preko dnevne štampe kabinetu Zdravka Krivokapića upućeno je javno pitanje šta će biti sa aktima koje je potpisao razrešeni ministar.

 

Preuzmite androidaplikaciju.