Обележавајући 81. годину од мучног и тешког злочина у Бачкој, колективно сећање на недужна и невина лица која су страдала у тзв. новосадској рацији присутно је код свих житеља Новог Сада, али и државе Србије.
Страдалих лица било је много, а један и од њих је и Игњат Павлас, чувени новосадски адвокат који се својим ангажовањем истакао у јавном животу Новог Сада, а поготово у свом залагању за присаједињење Војводине Краљевини Србији.
Ко је био Игњат Павлас?
Игњат Павлас био је истакнути новосадски адвокат који је заједно са својом женом изгубио живот у злогласној новосадској рацији 23. јануара 1942. године.
Павлас је рођен 1886. године у Горњем Михољцу.
У Нови Сад је дошао са својих 26 година у коме је 1912. године, као доктор правних наука, отворио своју адвокатску канцеларију.
Његово упознавање са Новим Садом није било тек након свршетка његових студија, већ током његових средњошколских дана.
Како је био обичај у то време, сва деца која су била надарена за школу из околних места, имали су прилику да се школују у тада веома признатој и чувеној Српској православној великој гимназији.
Ту су обликоване идеје које ће водити многе од њих, па тако и Игњата Павласа. Идеја о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, а касније и многе друге идеје које су се претварала у најзначајнија дела за српски род.
Као врстан познавалац права, Игњат Павлас се наводи као један од оснивача Адвокатске коморе Војводине која је званично почела да постоји 1921. године.
У Гласнику Адвокатске коморе Војводине, у раду под називом „Сто година адвокатске коморе Војводине 1921–2021“ наводи се, да се жеља за оснивањем српске правне академије јављала код српских интелектуалаца још за време Аустроугарске и да је постојао добар разлог због великог броја правника и адвоката у тада окупираној српској територији.
Наиме, како се наводи у чланку, српски правници су имали тада једне од ретких права, права да оснују своје канцеларије и да се слободно баве адвокатуром, док су јавне установе и државни послови и даље били забрањени за Србе.
Такође један од разлога зашто су већина адвоката и правника била укључена у политички живот јесте, како се тачно наводи у чланку, да су адвокати били основна снага тадашњег не само политичког, већ и културног живота међу Србима у Угарској. Треба се само присетити и великана Новог Сада, адвоката, градоначелника и политичара Светозара Милетића.
Баш као што је Милетић водио правну и политичку борбу за боље сутра, тако је и Игњат Павлас урадио многе значајне ствари за становнике Новог Сада, али и за све друге житеље Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Допринос Игњата Павласа српској заједници
Наиме, допринос Игњата Павласа се не види само кроз залагање за оснивање Адвокатске коморе Војводине, већ и кроз многе друге иницијативе.
Често се име Игњата Павлса везује и за соколско друштвo чији је и он сам био члан, а и једно време старешина (Бачке соколске жупе).
Са друге стране Павлас је искористио све своје политичке конекције, али и функције које је носио – био је пре присаједињења Војводине, за време Аустроугарске власти, потпредседник Српског народног одбора, а Јаша Томић био је председник. Након присаједњења Војводине Краљевини Србији Игњат Павлас је био и народни повереник за народне послове.
У периоду између два светска рата Игњат Павлас је издејствовао и оснивање првог планинског друштва у Војводини „Фрушка Гора“.
Истовремено је био и председник планинског друштва, али и веслачког клуба „Данубиус“.
Павлас се посебно памти у историји као један од интелектуалаца који се придружио демонстрацијама против приступања Тројном пакту.
Смрт Игњата Павласа на данашњи дан пре 81. годину
О његовим делима, можда је и мало тога остало записано и ко зна шта би се још могло додати, да те хладне јануарске ноћи, када је прогом мађарских фашиста достигао врхунац, није изгубио живот.
Игњат Павлас као истакнути интелектуалац, велики родољуб, школовани и угледни грађанин Новог Сада, противник фашистичког режима, у ноћи 23. јануара 1942. године, у јеку Новосадске рације, са женом Олгом бачен је у ледени Дунав.
Те ноћи заједно са великим бројем својих суграђана, поделио је тужну и монструозну судбину, давећи се у великом леду и болу, умирајући у једном поразу; друштвеном и културном, у поразу једне борбе за коју се годинама пре борио.
И сада, недовољно споменут међу грађанима, можда некада изазове сећање код Новосађана када прођу улицом у центру града која носи његово име или застану испред куће у којој је Павлас живео, у Железничкој 10.
Како год, бар на данашњи дан, Игњат Павлас заслужује помен.
Šta je Novosadska racija i zašto se obeležava njena godišnjica?
Преузмите андроид апликацију.
