Na samitu BRIKS-a održanom u Johanesburgu razmotrene su globalne tenzije proizašle iz konflikta u Ukrajini, eskalacije tenzija u istočnoj Aziji, kao i mogući rat u afričkoj regiji Sahel nakon puča u Nigeru, naveo je Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane u analizi samita, ukazujući da je afrički kontinent trenutno diplomatsko bojno polje između Zapada, Kine i Rusije.
IFIMES ističe da Zapad, Kina i Rusija nastoje da povećaju svoj uticaj u Africi radi nadmetanja za sirovine i resurse.
U analizi pod nazivom „Svet 2023: BRIKS – Samit de-dolarizacije“, IFIMES naglašava da je na samitu od 22. do 24. avgusta, kao i obično, bila razmatrana neophodnost reformisanja sadašnjeg, prema rečima učesnika, nepravednog sistema, sa posebnim osvrtom na potrebu za velikim strukturnim reformama globalnog finansijskog sistema kojim dominiraju SAD.
BRIKS je postao forum za rešavanje kritičnih globalnih pitanja, kao što su trgovina, finansije, klimatske promene i energetska sigurnost, kao i smanjenje dominacije Zapada nad ekonomijama trećeg sveta preko američkog dolara, navodi se u analizi.
Na prethodnim samitima tema je bilo jačanje globalnog mira i sigurnosti, razbijanje hegemonije Zapada i stvaranje multipolarnog sveta, što je, kako se ukazuje u analizi, postala prazna fraza nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Rusija i Kina bile su aktivne u transformaciji grupe u novi geopolitički i ekonomski blok, a Moskvi su sada više nego ikada potrebni partneri i saveznici za suočavanje sa zapadnim ekonomskim sankcijama, ističe IFIMES navodeći da je Kina efikasnija u širenju svoje vojne i političke moći po svetu.
Na ovogodišnjem samitu 43 države izrazile su interesovanje da se pridruže BRIKS-u, a 23 države zatražile su formalno učlanjenje (Egipat, Alžir, Argentina, Bahrein, Bangladeš, Belorusija, Bolivija, Kuba, Etiopija, Honduras, Indonezija, Iran, Kazahstan, Kuvajt, Maroko, Nigerija, Palestina, Saudijska Arabija, Senegal, Tajland, Ujedinjeni Arapski Emirati, Venezuela i Vijetnam).
Ističe se da je Rusija požurila da podrži kandidaturu tri od njenih savezničkih država: Belorusiju, Iran i Venezuelu, dok je Brazil, prema rečima predsednika te zemlje Luiza Inasija Lule da Silve, pozvao na fokusiranje na jedinstvo, a ne na pokušaj suprotstavljanja SAD, G7 i G20.
Indija takođe sa zabrinutošću gleda na projekat proširenja BRIKS-a, smatrajući ga načinom da se pojača uticaj Kine koja ima najveću ekonomiju u grupi, navodi IFIMES.
Zbog nedostatka konsenzusa BRIKS je pozvao samo šest država: Agentinu, Egipat, Etiopiju, Iran, Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) i Saudijsku Arabiju da se pridruže, a njihovo članstvo će započeti od januara 2024. godine.
Tri arapske države – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat, koje su postale članice grupe BRIKS, imaju nekoliko ekonomskih i političkih razloga za članstvo koje može štetiti njihovim tradicionalnim odnosima sa SAD, ukazuje se u analizi.
Sa političkog gledišta Saudijska Arabija i UAE žele da uravnoteže američku moć na Bliskom istoku pridruživanjem BRIKS-u.
Kineski predsednik Si Đinping opisao je širenje BRIKS-a kao „period preokreta i transformacije“ u svetu.
Ocenjuje se da su reakcije SAD bile veoma mlake, uz navođenje izajve savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena da Vašington ne vidi BRIKS kao geopolitičkog konkurenta SAD i da će Amerika razvijati odnose sa Brazilom, Indijom i Južnom Afrikom.
Turska je jedna od zemalja koje su izrazile želju da se pridruže BRIKS-u, ali još nije podnela zvaničan zahtev, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je posle izbora u maju da Turska želi da bude bliska i Zapadu i Istoku.
On je na taj način demantovao sve analitičare koji su mislili da se Turska okrenula prema Istoku, ukazuje IFIMES, navodeći da nema sumnje da zemlje BRIKS-a žele tursko pridruživanje zbog geografske pozicije i političke moći Turske na međunarodnoj sceni.
S druge streane, kako se dodaje u analizi, ulazak Turske u BRIKS predstavljalo bi gubitak za tursku ekonomiju, jer su najveći ekonomski partneri Turske EU, SAD i Velika Britanija.
Očekuje se da će do 2040. godine BRIKS imati više od 50 odsto globalnog BDP-a.
Grupa BRIKS nastoji da stvori novi svetski monetarni poredak, koji se oslanja na lokalne valute, a ne na američki dolar, a postoji trend među članicama grupe da donose neke odluke da bi smanjile udeo dolara u globalnim transakcijama i nanele ozbiljnu štetu najmoćnijoj valuti na svetu, ocenjuje se u analizi.
Kako se navodi, dominacija američkog dolara u globalnom finansijskom sistemu veliki je izazov za BRIKS da uvede sopstvenu valutu.
Unutar BRIKS-a postoji neravnoteža između Rusije, iscrpljene ukrajinskim ratom i pod pritiskom sankcija, i Kine i njene ogromne ekonomske moći, ukazuje IFIMES, navodeći da postoje i sumnje u koheziju i harmoniju unutar grupe, posebno između Indije i Kine, dva istorijska rivala.
Malo je verovatno da će BRIKS uzdrmati tok globalizacije i američke kontrole prema trenutnom odnosu snaga, ali mora se priznati da je to prvi ozbiljan pokušaj u tom smeru, zaključuje IFIMES.
BRIKS je osnovan 2006. godine, a članice grupacije su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.
Zelenski: Ukrajina počinje pregovore o bezbednosnim garancijama sa Kanadom
Preuzmite android aplikaciju.
