Плес, чак и без музике, у празној соби, троши довољно енергије да се постигне препоручени умерени до снажни интензитет физичке активности.
Слободан плес или плес слободне форме може да се сврста у неку врсту фитнеса, јер, како студије показују, здравствене предности слободног плеса јесу упоредиве са конвенционалним вежбањем. Заборавите на патике и обујте плесне ципеле, јер ново истраживање Northeastern University открива да плес слободне форме може да има исте здравствене предности као трчање и други облици вежбања.
Слободан плес добар је и за физичко и за психичко благостање
– Не морате нужно да плешете уз музику, не морате да имате било какву обуку или учитеља плеса, јер било ко може да плеше тамо где се нађе у датом тренутку и добије дозу физичке активности која побољшава здравље – објашњава Aston McCullough, доцент физикалне терапије и рехабилитационих наука на Northeastern University чије је истраживање на ову тему објављено у часопису PLOS ONE.
Научници одавно знају да плес има бројне предности, побољшавајући све – од здравља срца и равнотеже до флексибилности и психолошког благостања. Али, Aston McCullough примећује да претходне студије нису мериле „дозу“ плеса слободне форме – што доводи до питања о томе колико се људи интензивно крећу када плешу како год желе и да ли је плес слободне форме довољан да постигне умерен или снажан интензитет. Претходне студије су се такође фокусирале првенствено на одређене врсте плеса – на пример, балет или хип-хоп.
Плешите како год хоћете
McCullough је желео да заузме другачији приступ – фокусирајући се не на обучене плесаче, који практикују устаљени стил, већ на обичне људе који само воле да заиграју.
– Желели смо да урадимо студију која би нам могла да расветли вредност нечијег труда. Рекли смо да свако ко дође може да ради шта год хоће – да плеше како год хоће. На тај начин то аутоматски повећава важност студије за јавно здравље – истакао је McCullough који је окупио око 50 учесника студије старости од 18 до 83 године, који нису имали никаквог искуства у плесу или су се плесом бавили чак 56 година.
Слободан плес може да повећа откуцаје срца
Учесници истраживања затим су пуштани да плешу у интервалима од пет минута умереним и снажним интензитетом, који сами себи одређују, и уз музику који сами бирају или без ње. У међувремену, McCullough је мерио њихове откуцаје срца, уложен напор и ниво кисеоника. Открио је да без обзира на то да ли се човек налази у клубу, да ли је сам или чак у мраку просторије, плес може да повећа број откуцаје срца. Плес, чак и без музике, троши довољно енергије да се постигне препоручени умерени до снажни интензитет физичке активности. Чињеница да ли су учесници студије имали плесно искуство или не, није утицала на утрошену енергију, а музика их је подстицала да интензивније играју.
Аутор студије каже да је истраживање узбудљиво јер значи да се плес – где год и кад год – рачуна у препоруку Канцеларије за превенцију болести и промоцију здравља како би одрасли у САД добили најмање 150 минута недељно умерене физичке активности, или најмање 75 минута енергичне активности, или неку комбинацију ова два. А људи могу да плешу и без напуштања својих домова, па чак и на столици.
Преузмите андроид апликацију.
