Сматрамо је нашом добром вољом и гестом задовољне муштерије. Напојнице би, међутим, могле да постану обавеза.
Угоститељи годинама уназад покушавају да са порезницима нађу прихватљиво решење за третман бакшиша. По важећим законима, инспектори строго кажњавају сваки вишак готовине који затекну у каси или новчанику конобара. Судећи према недавној изјави министра финансија Синише Малог и Србија би се могла угледати на земље које су ову великодушност – уврстиле на рачун.
Пословно удружење хотелско-угоститељске привреде „Хорес“ предлаже да се бакшиш лимитира до 10 одсто рачуна и региструје у каси.
„Проблем пореског третмана и опорезивања напојнице већ дуже оптерећује пословање хотелијера и ресторатера у Србији. Ако пореска инспекција код запослених нађе вишак новца у односу на стање у благајни, против послодаваца подноси пријаве за прекршаје за које су запрећене драконске казне које се крећу до два милиона динара за правна лица и до 500.000 динара за предузетнике. Изриче им се мера привремене забране обављања делатности у трајању од најмање 15 дана“, тврди Георги Генов, председник „Хореса“.
Решење још није на помолу, али је јасно да надлежни размишљају о овом предлогу, пишу Новости. Помиње се да би напојница могла да се креће од 10 до 12 одсто рачуна. Госте, изгледа, нико не пита, а власници угоститељских објеката кажу да они цене своје услуге, на рачун бакшиша, неће умањивати.
Садржаће и посебан код: Како ће изгледати нови фискални рачуни у нашој земљи?
„Сада је напојница ствар добре воље, а у случају да је део рачуна, била би обавезна. Ја имам цену свог производа и она ће остати иста. До сада је бакшиш био неопорезован део, а кад уђе као приход, фирма ће вероватно плаћати порез на додату вредност. Питање је и да ли ћемо, приликом преноса уплате на лични рачун конобара, плаћати порезе и доприносе. У сваком случају, шта год да будемо плаћали, за толико ће се умањити приход радника. Неки ће можда сумњати да их газда поткрада. Дефинитивно би ми такво решење повећало администрацију и посао, а конобари не би новац добијали одмах, већ једном месечно. Да би решење било добро, треба 80 одсто конобара и власника објеката да буде задовољно њиме“, каже власник једног угоститељског објекта у Београду.
Пропис би морао да предвиди различите ситуације. У угоститеље спадају и шалтери брзе хране којима се напојнице најчешће не дају. Таксисти, с друге стране, нису угоститељи, али путници често заокружују износ приликом плаћања. А ту су и гости, који можда неће истом динамиком посећивати кафиће и ресторане уколико рачун „отежа“ за десетину. На крају, питање је и како мотивисати конобаре да се труде око сваке муштерије, када им награда свакако следи.
Не мора увек да се плати
Путници који не би да се обрукају, јер не знају локалне обичаје, могу да нађу безброј савета како, када и колику напојницу дати. У Сједињеним Америчким Државама, упозоравају водичи, бакшиш је обавезан. Конобарима се радни сат плаћа и неколико пута мање него у другим браншама, јер се рачуна да живе од „типа“. Зато напојница достиже и четвртину рачуна. Многи је стављају на рачун, али уколико гост није задовољан, може да да мање. У САД би напојница од десет одсто значила да је услуга катострафална. У Великој Британији, с друге стране, бакшиш достиже од десет до 15 одсто рачуна и ко није задовољан – не мора да да ни фунту.
Преузмите андроид апликацију.
