Хришћани данас обележавају Велики петак, дан Христовог страдања, када је Исус осуђен и разапет на Голготи, жртвујући се за све људе и спасење света.
У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.
Велики петак је за хришћане најтужнији дан када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу.
То је дан велике жалости, али и увод и припрема за Васкрс, који је највећи хришћански празник.
Православни верници тог дана строго посте проводећи дан само на сувом хлебу и води, а многи и “једнониче”, то јест цео дан ништа не једу, нити пију, већ тек увече узму мало хлеба и воде после вечерње службе.
Велики петак је дан када су Римљани осудили на смрт Исуса Христа, на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
У знак туге и жалости, на Велики петак не звоне црквена звона почев од бденија на Велики четвртак, а на богослужења позива се дрвеним клепеталима.
На Велики петак нема литургије већ се ујутру читају “Царски часови”.
Царским часовима се на јутрењу подсећа на вођења Христа на суд ка Понтију Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи Плаштаница.
Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.
Након вечерње службе се у наставку служи јутрење Велике суботе са Статијама (опело Исусу Христу), након чега око храма иде литија са Плаштаницом.
Статије су песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због распећа и смрти њеног сина Исуса Христа, али и патње које најављују његово славно васкрсење.
Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс.
Васкрс спада у покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње. Никада пре те равнодневнице.
Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
У већини крајева Србије на Велики петак фарбају се јаја.
Фарбање јаја за Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље.
Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја.
Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: “Христос васкрсе” и сва јаја у корпи су постала црвена.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као “чуваркућа”, заштитник породице.
Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао, јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.
Следеће године, на дан Ускрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.
Преузмите андроид апликацију.
