Да ли је уживање у храни заиста толико важно за наше тело и психу? Наука каже – апсолутно да!
Сви памтимо укусе из детињства – омиљена јела баке и маме, која су била пуна љубави, нежности и топлине. Храна није само средство за преживљавање – она је сећање, утеха, повезаност. Често се најлепши тренуци у животу преплићу са мирисима и укусима који нас враћају у сигурна, радосна времена.
Добра вест? Уживању у храни не треба да се одричемо у име “здраве исхране” – напротив, задовољство је саставни део једне заиста уравнотежене дијете.
Иако нећете пронаћи витамин P (P као pleasure) у апотеци, свакако га можете додати у свој тањир – сваки дан.
Све почиње из мозга
У свету у којем се исхрана често своди на забране и крута правила, концепт уживања делује готово бунтовно. Али управо наука нас подсећа да је храна природни извор радости.
Када поједемо нешто што волимо, наш мозак ослобађа допамин – хормон задовољства. Активирају се центри за награду, а ми се осећамо срећније, смиреније и концентрисаније. Осим тога, уживање у оброку има и физиолошке бенефите:
Помаже бољој пробави и апсорпцији нутријената
Подстиче стање “одмора и варења” (rest and digest), што умирује дигестивни систем
Повећава осећај ситости и задовољства, па нас мање вуче ка преједању
Једна велика анализа 119 студија показала је да више од половине њих повезује уживање у храни са квалитетнијом исхраном.
Храна као савезник, не непријатељ
У друштву које нас бомбардује етикетама “здраво” vs. “нездраво”, често губимо везу са сопственим осећајем за храну. Ипак, стручњаци истичу да ослобађање од кривице и рестрикција отвара врата интуитивној исхрани – приступу који уважава потребе тела и духа.
Када дозволимо себи све – без забрана – тело почиње да верује да ће добити оно што му треба. Храна више није извор стреса, већ постаје оно што је одувек била: природна, радосна, људска.
Уживање нас храни и емотивно. Јача наш осећај припадности, културни идентитет и друштвене везе. Када избацимо традиционална или “утешна” јела из свог тањира, можда се одричемо и дела себе – својих корена, сећања и вредности.
Уживање vs. емоционално конзумирање – која је разлика?
Емоционално конзумирање хране често је несвесна реакција на стрес, тугу или усамљеност. Нема правог уживања, већ само импулсивност и кривица након тога.
Уживање у храни, с друге стране, је свесна одлука – да застанемо и кажемо себи: „Ово ми прија и заслужујем да у томе уживам.“
Поставите себи једноставно питање: Како се осећам после оброка?
Ако је одговор: “задовољно, опуштено, испуњено” – онда сте унели здраву дозу витамина „P“!
Како да унесете више уживања у свакодневну исхрану?
Додајте омиљене зачине и ароме јелима
Слушајте тело – шта вам се заиста једе?
Припремите оброк из детињства и поједите га са пажњом
Једите макар пет минута без телефона и ометања
Уживањем у храни не одричемо се здравља – напротив, враћамо му димензију радости, присутности и дубоке повезаности са собом.
Преузмите андроид апликацију.
