Hrana u Srbiji je skupa, skuplja nego u drugim zemljama, i ovo je opšte mišljenje. Ko je kriv za to, postavlja se pitanje. Ovim problemom se pozabavio i Republički zavod za statistiku (RZS) u istraživanju za potrebe vlade.
Oni sugerišu da je hrana već skupa stigla u markete. Kako navode, prehrambena preduzeća imaju velike marže kojima „peglaju” nisku efikasnost koju imaju usled visokih troškova, podinvestiranosti i nedovoljno iskorišćenih kapaciteta.
Za razliku od njih tipični veliki maloprodajni subjekti prehrambene robe zapravo primenjuju strategiju poslovanja „niska marža – veliki obrt”. Drugim rečima lopta skupoće je prebačena u dvorište prehrambene industrije.
„Rezultati istraživanja ukazuju na to da su inflatorni pritisci snažniji u proizvodnji prehrambenih proizvoda nego u trgovini na malo i da u najvećoj meri potiču od visokih troškova proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, koji inače predstavljaju osnovnu sirovinu u prehrambenoj industriji”, navodi se.
Prema rezultatima istraživanja, na nivou cele prehrambene industrije ostvarena je prosečna stopa bruto marže od 54,1 odsto. U trgovini na malo prehrambenim proizvodima prosečna stopa bruto marže je 14,9 odsto. To znači da je u ovoj industriji prosečna stopa bruto marže 3,6 puta veća.
Bruto marža je, inače, direktni profit koji preduzeće ostvaruje za dobro ili uslugu, odnosno razlika između prodajne cene (bez poreza na dodatu vrednost) proizvoda i njegovih troškova proizvodnje. Zbog toga je poznata i kao profitna marža.
Neke grane, koje imaju visok udeo indirektnih troškova, imaju i više bruto marže. Na primer, najviša stopa bruto marže je u proizvodnji pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto koju upravo karakteriše visok udeo indirektnih troškova.
Najniža stopa bruto marže je u proizvodnji mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih proizvoda od 20,8 odsto, što je u skladu s nižim udelom indirektnih troškova.
Cena plate po satu rada u Evropskoj uniji najviše porasla u Rumuniji i Mađarskoj
Preuzmite android aplikaciju.
