Kada su hormoni u ravnoteži naše fizičko, ali i psihičko zdravlje je u ravnoteži.
Hormon stresa postao je „krivac“ za mnoga oboljenja. Profesor doktor Svetlana Vujović, direktor Nacionalnog centra za infertilitet i endokrinologiju pola, član Svetskog borda za ginekološku endokrinologiju, objašnjava kako disbalans polnih hormona utiče na naše zdravlje.
Hormoni imaju veliku ulogu u funkcionisanju našeg organizma. Uključeni su u rad metabolizma, creva, mozga, utiču na promene raspoloženja, a odgovorni su i za nastanak srčanih, pa čak i malignih bolesti.
Na svim našim krvnim sudovima postoje mesta na koja deluju polni hormoni, što praktično znači u celom organizmu.
Ako ih nema dovoljno, počinju da trpe razni organi. Veština je na vreme prepoznati kada neki od hormona nije dobar, ispraviti ih odmah i onda neće biti tegoba, recimo, tipičnih za menopauzu ili kod muškaraca za involutivni hipoandrogenizam, pad muških hormona“, objašnjava prof. dr Svetlana Vujović.
U tim nekim godinama i muškarci i žene, ako se ne leče, imaju talase vrućine, goje se, imaju visok pritisak, infarkte, počinju da budu dementni, javlja se prakinsonizam i brojne bolesti koje bi se mogle izbeći.
„Ujedno, ovo je ušteda novca državi da se ne plaćaju silni lekovi koji nisu potrebni, ali je još važnije, da pacijenti žive dostojanstveno i kvalitetno ceo svoj život i da ne osete taj prelazak od četrdesetih, na pedesete, šezdesete, već da žive isto kao sa trideset ili četrdeset sve vreme“, naglašava profesorka.
Šta utiče na pravilan rad hormona
Na pravilan rad hormona utiče kompletan život, a pre svega genetika. Genetika je osnova a na nju utiču stresori iz spoljašnje sredine i stil života. Svi smo izloženi stresorima.
„To je kao da posmatrate neku zemlju koja ima svoju odbranu i agresore koji napadaju spolja. Zato mi moramo da jačamo odbranu, a odbrana su svi ti hormoni u našem telu koji ako su dobri povećavaju odbranu“, dodaje prof. dr Svetlana Vujović.
Pored toga veoma je važno voditi relativno normalan život. Odlazak na spavanje na vreme je takođe važan faktor, jer se do ponoći luče antistres hormoni, što čini kao da smo primili infuziju blagotvornih hormona i ujutru se osećamo mnogo bolje.
„Drugo, važno je osetiti pogled, dodir, družiti se i imati pozitivan stav, jer svi mi imamo više nego što nam treba, a treba nam da znamo ko smo, da se krećemo i da imamo neke osnovne uslove za komunikaciju i život. Sve drugo sami stvaramo, i ako nekome nešto ne odgovara, treba to da promeni“.
Kada proizvodimo hormon sreće
Jedan sam hormon ne može ništa da pomogne ako nas uništava nešto drugo, odnosno jaki stresori.
U tom slučaju hormon sreće se manje luči jer je potisnut jakim, agresivnim hormonom koji ga razara, a to su svi drugi koji se luče u neprijatnim situacijama.
Kako se izboriti protiv njih? Prvo, savetuje profesorka Vujović, treba da sagledamo situaciju koja nam je neprijatna, od onih najsitnijih, pa nadalje, i da vidimo koliko sami možemo da uradimo da se odbranimo.
„Važna je osećajnost, osećaj za drugog, ljubav prema drugom, dodir, pogled, druženje i to već povećava naš osećaj da možemo nešto dobro da uradimo. A ako ne možemo dalje da se izborimo, tu su lekovi kojih se ne treba plašiti, jer će nam pomoći da se u jednom periodu izborimo sa stresorima“, zaključuje prof. dr Svetlana Vujović.
Tužan, ali istinit razlog zašto hrabre i nezavisne žene dugo ostaju slobodne
Preuzmite android aplikaciju.
